17 December 2009 - 23:28Šta to beše backup?

Svesni ste koliko nešto vredi tek onda kada to izgubite. Ja sam za ovaj blog i još neke stvari koje su se nalazile na ovom serveru procenio da nisu dovoljno bitne i nikada nisam našao dovoljno vremena da konfigurišem bilo kakav bekap.

Međutim, nakon što je HDD na serveru vrisnuo i sve sa njega nestalo, shvatio sam da to baš nije tako. :) Nije da sam nešto puno pisao, ali opet je ostala neka praznina. Nakon par dana (nedelja?) potpunog dauntajma, konačno sam se naoštrio te instalirao svež WordPress i iz Google keša izvukao sve stare tekstove te ih iznova publikovao na blogu. Na žalost slike koje su bile priključene pojedinim postovima i hostovane na serveru su nestale, pa su tako mnogi postovi izgubili svoju ilustraciju, a neki su bez ilustracije izgubili i svoj smisao pa njih nisam ni kopirao.

Ostaje još malo da se sredi dizajn, kategorije, blogroll i sl. pa će se sve vratiti na staro. Na žalost, komentari na postove su izgubljeni, iako se sasvim sigurno i oni mogu izvući iz Google keša, ali bi bio pravi pain in d as sve ih ponovo ubaciti.

Sad još da vidim nešto za taj backup… :)

8 Komentara | Tagovi: Uncategorized

18 August 2009 - 23:09GMail zanimljivosti

Par zanimljivih osobina popularnog GMail servisa.

GMail ignoriše karaktere nakon znaka + u email adresi

Ukoliko ste vlasnik email adrese peraperic@gmail.com, email poruke upućene na adresu peraperic+sufiks@gmail.com će takođe završiti u vašem inboxu. Ovaj feature dobro dođe prilikom otvaranja naloga na raznim servisima gde ostavljate email adresu. Za svaki sajt možete koristiti poseban sufiks, na primer peraperic+facebook@gmail.com, peraperic+twitter@gmail.com itd. Kada se jednog dana neka spam poruka pojavi u vašem inboksu, po adresi na koju je spam poruka poslata možete zaključiti i sa kog servisa je “procurela” vaša email adresa.

Sve ovo pod uslovom da spameri ne znaju za ovu osobinu Gmejla i da se nisu potrudili da odstrane sufikse pre slanja spama. Takođe, neki servisi će znak + smatrati “ilegalnim karakterom” u vašoj email adresi i neće vam dozvoliti da upišete ovakvu email adresu prilikom otvaranja naloga.

Ova opcija vam može pomoći i za lakše filtriranje i dodeljivanje labela porukama i slično. Npr. svim porukama upućenim na peraperic+mailinglist@gmail.com možete automatski dodati label po kome ćete znati da je u pitanju poruka sa neke mailing liste.

GMail ignoriše karakter . u email adresi

Danas sam putem Twittera saznao za još jedan GMail feature. Da li ćete email poslati na peraperic@gmail.com ili na pera.peric@gmail.com ili na pe.ra.pe.ric@gmail.com, sasvim je svejedno, sve poruke stići će u vaš inboks peraperic@gmail.com.

Kako bi se ovo moglo iskoristiti još mi nije palo napamet. :) Verovatno je postojala želja da i poruke slučajno poslate na recimo pera.peric završe na pravom mestu.

Znate li još neku GMail zanimljivost?

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized

12 August 2009 - 23:08Kraj besplatnih vesti na Internetu?!

Prošle nedelje se dosta pričalo o najavi Ruperta Merdoka da će sajtovi u okviru kompanije “News corporation” uskoro početi sa naplatom pristupa online sadržajima.

Izdavačke kuće su u sve većim gubicima jer ljudi jednostavno sve manje kupuju novine a sve više se informišu putem Interneta. Naravno, to nije prvi put da se štampani mediji suočavaju sa ovakvim problemom. Novine su preživele i radio kao i televiziju, ali se Internet pojavljuje kao još jedna pošast koja će možda zaista biti i kobna za štampane medije.

Dakle novinska delatnost više nije profitabilna kao što je nekada bila i novinske kuće su primorane da krenu ka novom mediju da bi preživele, a to je Internet. Primetićete da ih niko ne bije po ušima da se pojave na Internetu, ali oni to žele i to je OK, Internet je medij otvoren za sve. Ono gde problem nastaje, to je što na Internetu, kao novom mediju, postoje i neka nova pravila koje novinske kuće ne mogu tako lako da prihvate već pokušavaju da pravila igre na Internetu prilagode sebi i svome dosadašnjem ustaljenom obrascu razmišljanja.

U svom obrazloženju Rupert Merdok navodi: “Digitalna revolucija je ponudila brojne nove i jeftine metode distribucije, ali ne i besplatan sadržaj. Shodno tome, nameravamo da naplaćujemo ulazak na sve naše nove vebsajtove.

Merdok je donekle u pravu. Digitalna revolucija je ponudila jeftine metode distribucije i samim tim dozvolila gotovo svima na ovoj planeti da kreiraju svoje sadržaje i informacije. Upravo to omasovljenje kreiranja sadržaja dovelo je do devaluacije sadržaja kreiranih od strane “velikih” medija koji i sami sve češće prenose tekstove sa blogova ili amaterske video snimke sa YouTuba i samim tim priznaju da su se stvari uveliko promenile. Usput, verovatno zbog svoje gordosti, “veliki” mediji često “zaborave” da napomenu da su sadržaj preuzeli sa nečijeg bloga.

Mislim da će se na kraju ispostaviti da kreiranje sadržaja i nije toliko teško koliko je do sada bilo teško i skupo distribuirati ga što je uslovljavalo da su se izdavačkom delatnošću mogle baviti samo firme sa dubokim džepom. Pitanje je da li će i koliko korisnika toliko vrednovati neku informaciju iz Sandej Tajmsa da će biti spremni da je plate, ili će se pak zadovoljiti sa bezbroj besplatnih alternativa na Internetu koje ne moraju biti i lošije samo zato što se ne zovu Sunday Times.

Internet čak nije ni prvi mediji koji je uveo besplatno emitovanje informacija. Putem televizijskog programa svakodnevno dobijamo puno informacija i sadržaja potpuno besplatno, pa opet velika većina TV stanica posluje sasvim solidno. Novinske kuće su do sada imale “privilegiju” da svoje informacije distribuiraju putem fizičkog prenosnika što im je u mnogome olakšalo naplatu sadržaja. Sa Internetom se situacija drastično menja. No, veliki sajtovi i dalje imaju mnogo načina da generišu zaradu, samo je potrebno da promene način razmišljanja.

Ostaje nam da vidimo kako će biti prihvaćen ovaj radikalni pristup naplate online sadržaja. Sunday Times bi trebalo da bude prvi sajt News Corporation koji će početi sa naplatom sadržaja. Po meni, ova priča se neće baš najsrećnije završiti za News Corporation, ali uvek postoji lakši i teži način da se nauči neka lekcija. Čelnici News Corporation su očigledno izabrali teži…

1 Komentar | Tagovi: Uncategorized

4 June 2009 - 23:07Vrata ka Evropi kroz TechCrunch

Ne lipši magarče do zelene trave je izreka koja kratko i jasno najbolje opisuje naše dugo putovanje u Evropu. Magare je odavno na izdisaju i videćemo da li će doživeti 2010 godinu koja možda stvarno donese neke značajnije boljitke na našem putu ka Evropi kao što su putovanja bez viza a šuška se da će i PayPal konačno ubaciti Srbiju u combo box tokom sledeće godine.

No, danas je na webu osvanula jedna lista na kojoj Srbija za divno čudo nije izostavljena. Evropski TechCrunch, prvobitno pokrenut kao TechCrunch UK&Ireland, poziva IT blogere iz čitave Evrope da svojim tekstovima obogate sadržaj TechCrunch Europe izveštavajući o lokalnim startap scenama i projektima. Auditorijum koji prati TechCrunch Europe svakako nije toliko veliki kao onaj koji prati centralni blog, ali je i sam brend TechCruncha dovoljno jak razlog što se iskreno nadam da Srbija neće ostati bez svog “izveštača” sa ovih prostora. Postojeći pozitivni primeri kao što su activeCollab ili Vivvo CMS mogu skrenuti pažnju investitora i ostalih IT likova na Srbiju što eventualno može olakšati put nekim budućim regionalnim ili svetskim startap projektima sa ovih prostora.

In order to apply to be a TechCrunch Europe guest contributor you must send an email to me, Mike Butcher, marked “TC Europe contributor”. Please include links to previous blog posts you’re proud of and stories you’ve broken. In particular we’ll be looking for people who have contributed to country-based blogs that cover the tech scene in the local language.

Na listi se naravno nalaze i Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Slovenija. Nema Makedonije bar dok se neko ne požali što ih nema, a po komentarima vidim da je Mike Butcher pored svih pobrojanih zemalja na listu prvobitno stavio i Yugoslaviju što valjda dovoljno govori o tome koliko stranci znaju o nama. :)

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized

19 February 2009 - 23:06Naslovi.net/com/rs

Uz letos kupljeni domen naslovi.com, nedavno sam uspeo da pazarim i domen naslovi.rs pa sam tako sve bitnije naslovi.* domene stavio pod istu kapu.

O samoj kupovini domena, pogotovu naslovi.com, možda u nekom narednom postu. Ovom prilikom želeo bih da se osvrnem na važnost izbora com/net/rs domena ukoliko planirate pokretanje web sajta.

Ne treba biti mnogo bistar pa shvatiti da je com majka svih domena. Ukoliko imate com domen skoro da je potpuno nebitno da li ste i vlasnik istoimenog .net domena. No s obzirom da je dobre i slobodne .com domene teško naći, ako nabasate na slobodan .com domen velika je verovatnoća da je i istoimeni .net slobodan, pa ako imate u planu neki ozbiljniji servis, a s obzirom na bagatelne cene top level domena, moj savet je naravno da kupite oba.

Stvari se komplikuju ako ste vlasnik .net domena a niste vlasnik .com domena. Iako ćete naravno uvek isticati da je adresa vašeg sajta .net, .com je jednostavno u većini slučajeva ‘default’. Problem .net domena je što je dugo prisutan i kao da se nekako ‘rimuje’ sa com… com/net… Niko i ne obraća pažnju da li je nešto com ili net, ali kada dođe vreme da se ukuca adresa u browser većina će posegnuti za .com. Neretko sam recimo primao email poruke gde ljudi hvale moj sajt “naslovi.com”, u razgovoru me takođe s vremena na vreme neko pita kako napreduju “naslovi.com”, ukoliko malo proguglate videćete da ljudi na forumima pominju sajt “naslovi.com” itd.

Worst case scenario je da članak o vašem sajtu izađe u novinama i da novinari greškom prekrste sajt u .com. Upravo ovo se desilo jednom inostranom news agregatoru, Topix.net. Topix je u martu 2007. kupio domen topix.com za milion dolara. Objašnjavajući razloge za ovu kupovinu, CEO Topixa naveo je i sledeći primer:

This was in March 2004 when we got a front page business section launch story in the Mercury News. They gave us sweet coverage since we were the only startup to come out of Palo Alto in months (this was just as the dot-com crash was beginning to thaw). Unfortunately, while the article clearly spelled “Topix.net”, the caption under our photo — the most visible part of the story after the headline — called us Topix.com. Someone had transcribed the name and mistakenly changed the .net to .com, out of habit, I suppose.

Dakle koliko god vi mislili da će ljudi zapamtiti vaš .net sajt, u praksi je situacija ipak drugačija. Za manje sajtove i ostali TLD domeni mogu da prođu, ali ako imate sajt za “široke narodne mase” i ukoliko ozbiljno računate i na “word of mouth” promociju, .com je skoro pa obavezan. Drugim rečima, danas nikada ne bih pokrenuo sajt sa ekstenzijom .net :)

Za potkrepljenje cele teorije, tu su i brojke. Naslovi.com na dnevnom nivou odradi između 200 i 300 redirekcija na sajt naslovi.net, što svakako nije malo.

Što se tiče .rs domena, o njemu čak imam i bolje mišljenje od .net ekstenzije, naravno za sajtove lokalnog karaktera. Za razliku od .net, .rs se ne ‘rimuje’ sa .com i mislim da će ljudi pre upamtiti da je nešto .rs nego da je .net a ne .com

1 Komentar | Tagovi: Uncategorized

28 January 2009 - 23:05Studirati ili ne?

Uvek sam izbegavao da pišem o visokom školstvu u Srbiji, bar dok ne stepenujem FON i okačim bar neku diplomu o rep, da ne bi bilo da pišem o “kiselom grožđu”. No, kako je izvesno da do toga u skorije vreme neće doći, a i s obzirom da mi zameraju da malo pišem na blogu, evo i mog mišljenja o visokom školstvu u Srbiji, a sve inspirisano temom na DPT forumu koju je obradilo i par blogera.

Prosek studiranja u Srbiji, i pored Bolonjske deklaracije i raznih novina, i dalje iznosi 7,84 godina što je dvostruko duže od vremena propisanog Bolonjskom deklaracijom. Ako je sad 7,84 predpostavljam da je u moje vreme bilo i gore. Da li je moguće da su mladi u Srbiji toliko glupi da ne žele što pre da završe fakultet i krenu u život svojim putem? Posmatrajući moje prijatelje i rođake koji su se odvažili da krenu u avanturu zvanu studiranje u Srbiji, ne bih rekao. Većinom se radi o ljudima koji nisu ni lenji ni glupi da ne vide očigledne beneficije koje sa sobom donosi fakultetska diploma. Kako je onda moguće da su i danas, desetak godina nakon upisivanja tih fakulteta, oni koji su završili fakultete u manjini naspram onih koji još uvek imaju 1-10 ispita do kraja i trenutno se bave nečim što ima ili nema veze sa onim što su studirali? Da napomenem da su i oni “diplomirani” taj status stekli otprilike nakon 7-8 godina studiranja.

U ovoj zemlji kao da niko ne vidi koliko je visoko školstvo zapravo jedan veliki i gorući problem Srbije. Velike pare poreskih obveznika se troše na finasiranje visokog školstva a da je pri tome to visoko školstvo potpuno neefikasno u proizvođenju kadrova čim im je za tako nešto u proseku potrebno skoro 8 godina, ne uzimajući u obzir one koji na kraju i ne diplomiraju. Grubo gledano, državni fakulteti su gubitaši kao i Zastava u koju država upumpava silan kapital i održava stanje as-is umesto da se suoči sa problemima. No šteta od neefikasnih fakulteta je mnogo veća od neefikasne Zastave. Umesto da imamo armiju mladih i školovanih ljudi sa 23-24 godine, koji bi počeli svojim radom da doprinose društvu, pokreću male biznise i sl. mi dobijamo armiju umornih studenata u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama koji tek tada, kad završe svoje školovanje ili potpuno dignu ruke od njega, gledaju šta dalje da rade sa svojim životom.

Odgovor na pitanje studirati ili ne u Srbiji? Ukoliko želite da se školujete i u mogućnosti ste da upišete neki od sve brojnijih prvatnih fakulteta, onda je moj odgovor DA. Privatni fakulteti će vam uštedeti mnogo vremena i novca i na kraju ćete dobiti ono što ste i želeli, fakultetsku diplomu. Ukoliko za vaš odabrani poziv ne postoji privatni fakultet, onda neka vam je bog u pomoći. :)

Nema komentara | Tagovi: Politika, Srbija

19 January 2009 - 23:04Morten Lu(n)d?

Ukoliko pratite IT blogove verovatno ste već naleteli na vest da je Morten Lund, jedan od poznatijih evropskih investitora, bankrotirao. Ako niste, evo zanimljive priče.

Morten Lund se proslavio kao jedan od ranih investitora u Skype koji je kasnije prodat EBayu. Sa investicijama je nastavio i kasnije, a jedna od poslednjih kompanija sa kojom je uspešno odradio ‘exit’ je i Zyb koji je u 2008. prodat Voodafonu za nekih $49 miliona .

Međutim, pored ostalih kompanija, Lund je ogroman kapital, nekih tridesetak miliona evra, uložio u biznis sa štampanim novinama u Danskoj, i to besplatnim, i to isporučenim na kućnu adresu?! I pored toga što je stvorio možda i najčitanije novine u Danskoj, zbog lošeg biznis modela firma je bankrotirala a sa njom i lično Lund jer je gro svog kapitala skrkao u ovaj jedan startup. Tako će čovek koji je prošle godine razmišljao da kupi privatni avion sada verovatno ostati i bez svoje kuće.

No za Lunda nije baš sve tako crno jer je svoj novac investirao u preko 80 startapa širom sveta, pa će mu eventualna prodaja ili IPO neke od kompanija u koje je investirao ponovo doneti određeni kapital.

O razlozima propasti, Lund je detaljno pisao i na svom blogu još u septembru. Naime, drama oko bankrotstva je krenula još u julu prošle godine, a ovih dana je samo okončana. Lund je bio i predavač na nedavno završenom LeWebu a snimak njegovog predavanja i zanimljivog ćaskanja sa Luik Le Merom možete pogledati u snimku na kraju ovog posta.

Naravoučenije? Pa nema nekog posebnog zaključka, osim možda da je potvrđena teorija da veoma tanka linija razdvaja ludaka i genija. :) Iskreno mi nije jasno kako je čovek sa četvoro dece uložio (skoro) sve svoje pare u jedan jedini startup. Sa duge strane, zanimljiv je i način kako Lund razmišlja pa u svakom slučaju preporučujem da pogledate video klip.

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized

2 November 2008 - 23:03Izveštaj iz Niške Banje – BizBuzz 2008

Ovogodišnji BizBuzz je prva domaća konferencija kojoj sam prisustvovao. Uvek sebi obećam da ću ići na ovakve skupove, ali kako se termin približava sve više me mrzi i mrzi da idem, a na kraju obično i ne odem. Ovog puta na sebe sam prihvatio i obavezu da održim predavanje na BizBuzzu tako da nije bilo vrdanja i obreo sam se u Niškoj Banji.

U Niškoj Banji sam proveo dan i po i ako izuzmem umor koji me je konstantno pratio, iskustvo je veoma pozitivno, najviše zbog raznih kontakata i neformalnih razgovora sa puno ljudi od kojih sam neke po prvi put upoznao na BizBuzzu. Žao mi je što sa nekima nisam imao prilike više da se ispričam.

Sa druge strane, moram priznati da je ovih dan i po bila optimalna doza BizBuzza, jer da sam još dan duže morao da slušam o online projektima, nišama, mikro nišama, Internetu u Srbiji i sličnim temama mislim da bi mi glava eksplodirala kao balon.

Predavanja

Što se mog predavanja tiče, u najkraćem bi se moglo opisati kao dala baba dinar da uđe u kolo a dva da izađe. Ukoliko niste neko ko ima iskustva sa predavanjima ili ste rođeni talenat, potrebno je izdvojiti određeno vreme na pripremu i uvežbavanje vašeg predavanja, i to je poznata stvar. S obzirom na veliki broj obaveza i nedostatak vremena ja svoj domaći zadatak nisam obavio u onoj meri u kojoj sam želeo, čak mi je to predavanje dugo visilo nad glavom i proklinjao sam samog sebe što sam se uopšte i prihvatio obaveze (setite se babe sa početka pasusa). No, uzevši sve u obzir mislim da na kraju i nije ispalo loše, u svakom slučaju nije bila uspavanka…

Ostala predavanja sam ispratio sasvim površno. Pojedinci su mi skrenuli pažnju na neka zanimljiva koja ću verovatno odgledati kada se pojave online.

Kritika

Kao što rekoh, ovo je bila prva domaća konferencija na kojoj sam učestvovao pa je nemam sa čim ni uporediti po pitanju organizacije. No, ono što je sigurno bio veliki minus to je potpuno neuoptrebljiv bežični Internet tokom trajanja konferencije. Da je konferencija održana u danima vikenda nekako bi se bez neta i preživelo. No, radni dani su ipak radni, a uzevši u obzir da se puno učesnika konferencije bavi nekim online poslovanjem, upotrebljivi WiFi je zaista obavezan. Meni lično se operacija koja u normalnim uslovima traje 30 sekundi protegla na agoniju od pola sata. :(

Vidimo se na BizBuzzu i sledeće godine… Ako me ne bude mrzelo da dođem. :)

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized

1 November 2008 - 23:02Facebook pred problemima?

Zanimljiv post nedavno objavljen na TechCrunch o problemima Facebooka sa prihodima i rashodima. Koga ne mrzi neka prоčita ceo članak, evo nekih kratkih crta:

  • Procenjuje se da Facebook samo struju plaća $1M mesečno, onda možete zamisliti koliki su troškovi za bandwidth, servere, ljude…
  • Facebook doživljava veliku ekspanziju na internacionalnom tržištu, verovatno mnogo veću od očekivanja same kompanije. Tek je svaki četvrti korisnik Facebooka Amerikanac.
  • Na žalost, internacionalne korisnike je mnogo teže “unovčiti” a u većini slučajeva i nemoguće. Ironično, Facebook se tako suočava sa istim problemima kao i Internet sajtovi u Srbiji. :)
  • Prihod donose korisnici iz Amerike, ali njihov rast nije tako eksponencijalan kao u ostatku sveta a ni prihodi nisu toliko veliki da bi pokrili sve troškove.
  • Sve ovo dovodi do toga da Facebook brzo troši uloženi VC novac i da će verovatno uskoro morati da traži još kapitala. No zbog malih prihoda, a i nezaobilazne globalne krize, pitanje je koliko VC fondova je spremno da ulaže u Facebook, barem prema sadašnjim procenama vrednosti kompanije.

Biće zanimljivo videti kako će se stvari razvijati u budućnosti… :)

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized

20 October 2008 - 23:01Edgios – P2P pretraživač?

Protekle nedelje srpski web je zapljusnulo mnoštvo članaka o Edgiosu, p2p pretraživaču koji je izabrao Srbiju kao polaznu stanicu u lansiranju svog servisa. Iza Edgiosa stoji čovek sa ovih prostora, Borislav Agapijev, koji je i osnivač kompanije Vast.com čiji se razvojni tim mahom nalazi u Srbiji gde je razvijen i Edgios, pa je tako Srbija logičan izbor za testiranje proizvoda na jednom malom tržištu pre nego se krene u veliku avanturu u SAD.

S obzirom da izbegavam da na računar instaliram sve i svašta, moram se ograditi da ni Edgios nisam probao, ali evo nekoliko mojih razmišljanja o p2p pretraživačima, pošto je i mene pre par godina interesovala ta tehnologija.

Situacija na polju pretraživača je trenutno veoma jasna. Tu je Google koji suvereno vlada i ostali koji žele bar jedan deo kolača ali trenutno u tome nemaju puno uspeha, uključujući tu i moćni Microsoft. S obzirom da je Google praktično nemoguće poremetiti na polju klasične web pretrage, start-up kompanije su prinuđene da traže neke nove, alternativne, tehnologije kako bi korisnicima pružili nešto novo i potpuno drugačije od Googla.

Tu spada i koncept P2P (peer to peer) pretrage. Ideja je da se umesto centralizovanih servera koji prikupljaju i indeksiraju sadržaj sa weba, za pretragu koriste računari samih korisnika koji bi na svojim računarima instalirali P2P klijenta. P2P tehnologija nije nepoznata, većina ljudi koristi P2P klijente za skidanje piratskih filmova i muzike, no pitanje je da li je ovaj koncept primenljiv i na pretragu. Najveći problemi su skalabilnost i brzina. Kada tražite film preko P2P mreže, nije vam problem da sačekate nekoliko desetina sekundi da biste dobili lokacije odakle film možete preuzeti. Kada vas zanima neka aktuelna vest, želećete rezultate da vidite odmah nakon što ukucate upit u polje za pretragu. To je i glavni razlog gde p2p pretraga gubi bitku sa Googlom i ostalima.

Po tvrdnjama osnivača Edgiosa, tehnologije su proteklih godina napredovale do te mere da je moguće otkloniti ove probleme. Da li je to izvodljivo i u praksi, ostaje da se vidi. No to nas dovodi do novog pitanja, zašto bi neko instalirao p2p klijent i koristio znatno sporiju metodologiju pretrage kada sve informacije može dobiti i preko klasičnih pretraživača? P2P pretraživači tvrde da se praćenjem sajtova koje korisnici posećuju mogu dobiti relevantniji rezultati pretrage. Međutim, to isto rade i Google i ostali koji putem toolbara i sličnih browser dodataka mogu pratiti ponašanje korisnika i posećenost sajtova. Da ne pominjem tek Google Chrome. Lično smatram da p2p pretraživači ne mogu ovde ostvariti nikakvu bitniju prednost nad klasičnim pretraživačima.

Postoje prednosti p2p tehnologije, ali samo ako se posmatra iz ugla osnivača i investitora. Nema potrebe za data centrom i farmom servera, ogromnim bandwidthom i sistem administratorima koje treba plaćati. Međutim ne vidim neku preteranu prednost koju korisnici mogu imati od p2p pretraživača u odnosu na klasične. Potrebno je instalirati klijenta, rezultati će, barem u početku, biti dosta siromašni, kasnije kada ih bude više mogu biti spori, postavlja se i pitanje privatnosti podataka, kada ne radite ništa p2p klijent može trošiti vaše Internet resurse indeksirajući web o vašem trošku. Sa druge strane postoji Google koji će vam u deliću sekunde izbaciti relevantne rezultate vaše pretrage i sve to za dž. Pitanje je i da li biste koristili eMule ili neki drugi p2p klijent za deljenje datoteka da se sasvim legalno mogu skinuti filmovi sa Interneta? Verovatno ne bi, tako da je u slučaju razmene datoteka zakonska regulativa “pogurala” p2p tehnologije. Zašto bi onda neko koristio p2p pretragu umesto Googla? Ne znam, jedino ako Google ne krene da naplaćuje svoju uslugu web pretrage. :)

Više start-up kompanija je već propalo na polju p2p pretrage, no to nije razlog da se Edgiosu ne poželi sve najbolje u njihovoj hrabroj misiji. Biće zanimljivo posmatrati kako će se situacija razvijati.

Diskusiju na temu Edgios pretraživača sa velikim akcentom na privatnost podataka u koju su se uključili i ljudi iz Edgiosa, možete pročitati na DevProTalk forumu.

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized