Nova super alatka iz Googla za sve webmstere i vlasnike sajtova. Google Trends vam od danas ne nudi samo mogućnost da vidite koliko su pojedine pretrage bile popularne na Guglu već i trendove posećenosti samih sajtova. Da, Google Trends for Websites je nešto slično Alexi, samo nadajmo se mnogo pouzdanije.

Alexa je dugo svoje rezultate zasnivao samo na podacima dobijenim putem Alexa toolbara. I oni sami su uvideli da to nije dovoljno, pa su od nedavno počeli da računaju rejtinge sajtova i korišćenjem podataka iz drugih izvora.

Zašto bi Google Trends for Websites bio precizniji od Alexe? Iako Google u svom saopštenju ne otkriva izvore podataka za Google Trends for Websites, lako se da primetiti sledeće:

• Mnogo više ljudi koristi Google Toolbar nego li Alexa toolbar, ali toolbar je samo delić priče.
• Google je za mnoge sajtove ubedljivo najveći “referer” pa samo na osnovu toga koliko Google search šalje poseta na pojedine sajtove, u Guglu mogu da naprave krajnje dobru projekciju posećenosti sajtova.
• Na puno sajtova se vrti AdSense koji takođe Guglu pruža sliku o posećenosti sajtova
• Puno sajtova koristi Google Analytics za merenje posete. Analytics od nedavno nudi i opciju da “podelite” svoje statistike sa Google servisima. Hm…

Verovatno sam nešto prevideo, ali i nabrojano dovoljno ukazuje na to da Google ima mnogo više “materijala” za obradu od Alexe, mada se i oni naravno ograđuju da su uvek u pitanju samo projekcije.

Za kraj evo i par grafika sa trendovima poseta nekih domaćih sajtova:

Teška artiljerija, najposećeniji sajtovi u Srbiji:

Društvene mreže:

Forumi:

Za ostalo već prepustite mašti na volju…

Update: Inače, zanimljivi grafici se dobijaju kada trendove filtrirate geografski samo za Srbiju. Dijaspora ne posećuje iste sajtove kao i ljudi u Srbiji. Pogledajte neke trendove sajtova čija je posećenost u rangu sa Naslovima:

No, ako iste trendove filtriramo samo za Srbiju, dobija se malo drugačija slika:

Nedavno sam prisustvovao Web.Start konferenciji u Zagrebu. S obzirom da se po povratku nisam udostojio da napišem post posvećen Web.Startu (shame on me), neću se ni sada osvrtati na samu konferenciju. Ukratko, Zagreb je veoma lep grad a na konferenciji se moglo čuti puno zanimljivih stvari. Listu predavača i pojedine slajdove možete pogledati ovde a na sajtu videolectures.net možete pogledati i kompletne video snimke predavanja.

Bilo je puno zanimljivih predavanja i iz svakog se moglo izvući po nešto poučno. Ne bih ovom prilikom izdvajao niti jedno, no osvrnuo bih se na jednu zanimljivost koju je pomenuo Tomislav Car u svom predavanju o Studentskom oglasniku i načinu direktne prodaje oglasnog prostora oglašivačima. Tomislav oglasni prostor nudi firmama čija su ciljna grupa studenti među kojima su i banke koje nude studentske kredite, predstavništva velikih svetskih brendova u Hrvatskoj i sl, dakle ozbiljnim firmama. Nemali broj potencijalnih klijenata je prilikom pregovora o zakupu oglasnog prostora postavio Tomislavu pitanje “Koliko često Studentski oglasnik izlazi na Internetu?”.

Hrvatska kod nas važi za jednu od razvijenijih zemalja u regionu po stepenu razvijenosti Interneta, što svakako i jeste, ali ovaj mali primer pokazuje da čak i tamo još uvek puno ljudi ne koristi Internet i ne razume ga na pravi način, pa čak i ljudi koji rade u marketing sektorima većih kompanija. Mene sad jeza hvata od same pomisli kakva li je situacija kod nas. U svakom slučaju, budite zahvalni za svaki dinar zarađen online oglašavanjem u Srbiji.

No ovo samo po sebi nije loša vest. Ukoliko već sada uspevate da zaradite neki dinar od prodaje oglasnog prostora na sajtu, možete biti sigurni da će situacija postajati sve bolja. Sa druge strane, ukoliko još uvek razmišljate o pokretanju nekog servisa u Srbiji, još nije kasno da krenete jer su stvari još uvek, manje-više, na početku.

Update: Upravo juče je objavljeno i par vesti koje pišu o rastu online oglašavanja u Hrvatskoj Poslovni magazin, EMportal.

Lider na polju online oglašavanja u Srbiji, Httpool, ovih dana pokrenuo je i svoju mrežu za kontekstualno oglašavanje ToboAds. Posle Google AdSensa i ETargeta, ToboAds je treći ozbiljan igrač na polju kontekstualnog oglašavanja kod nas. Verujem da će i ToboAds vrlo brzo naći svoje mesto pod suncem ako se uzme u obzir razgranata mreža sajtova i mnogobrojni oglašivači sa kojima Httpool već duže sarađuje, uključujući tu i Naslove.

Prednosti ovih lokalnih kompanija u odnosu na Google su brojne. Praktično jedina prednost Googla je to što je Google, ali i to mu je sasvim dovoljno. Lokalne kompanije mogu mnogo bolje oglašivačima predstaviti prednosti kontekstualnog oglašavanja, mogu sarađivati sa marketing agencijama, transakcije se odvijaju kroz domaći platni promet što olakšava knjigovodstvo oglašivačima u poređenju sa plaćanjem Google AdWords itd. Takođe, prednosti postoje i za vlasnike sajtova, nema čekanja USD čekova i sličnih peripetija. No opet se sve vrti oko prihoda i broja oglašivača odnosno broja sajtova na kojima se oglasi vrte, a videćemo kako će ToboAds i ETarget tu parirati za sada ipak najrasprostranjenijem AdSensu.

Što se tiče AdSensa, mogu reći da sam poslednjih nekoliko meseci veoma zadovoljan sa prihodima koje on donosi na Naslovima. Pre par godina nikada ne bih poverovao da je moguće ostvariti taj nivo zarade sa sajtom na srpskom jeziku, no sve je to naravno još uvek daleko od neke Google AdSense Success Story.

ToboAds

Malo i o novajliji. ToboAds koristi kombinovani model naplate. Pored plaćanja po kliku, plaćaju se i prikazi oglasa pa se tako 1000 prikaza računa kao jedan klik. Prikaz se računa tek nakon što je oglas u vidnom polju duže od dve sekunde. Na primer, ukoliko se oglas nalazi u futeru stranice, prikaz se neće računati osim ako posetilac ne skroluje web stranu do kraja. Takođe, oglašivači mogu postaviti i sličicu/ikonu uz svoj oglas.

Stvar koja mi se sviđa kod ToboAdsa jeste mogućnost da novac koji je vaš sajt zaradio direktno preusmerite u reklamnu kampanju vašeg sajt. Drugim rečima, to bi bilo isto kao kada novac zarađen AdSensom ne biste povlačili čekom, već biste ga direktno preko Googla investirali u svoju AdWords kampanju, što na žalost nije moguće.

Kako će se ToboAds pokazati u praksi ostaje da se vidi, u svakom slučaju kvalitetna i zdrava konkurencija na ovom polju trebalo bi da ide u prilog svima na domaćem webu.

Samo par dana nakon što sam pominjao Alexa rejting i izrazio rezerve prema njegovoj tačnosti, Alexa je promenio način rangiranja sajtova. Ukratko, Alexa toolbar nije više jedini izvor informacija o posećenosti sajtova prilikom računanja rejtinga, već u kalkulaciju ulaze i podaci iz drugih izvora što bi trebalo da da tačnije podatke o posetama sajtova.

Kakav ovo uticaj ima na domaće sajtove? Generalno, apsolutni rejting svih domaćih sajtova je opao. Npr. B92 je sa 1300 pao na 3100, Blic sa 2800 na 6500, Naslovi su se sa 8-9000 “srozali” na 21500. No, ono što je bitno jeste međusobni odnos između sajtova, a deluje mi da se tu slika ipak ispravila, barem u mom slučaju. Na primer, neki manje poznati sajtovi koji su imali bolji Alexa rejting od Naslova su sada daleko iza Naslova, što govori u prilog činjenici da se rangiranje popravilo. Verovatno je daleko od savršenog, ali za pohvalu je trud uložen u poboljšanje ovog servisa koji kod nas dosta ljudi uzima za relevantan izvor informacija o posećenosti sajtova.

Već je postao običaj da se tokom predizborne kampanje po IT blogovima objavljuju razne analize sajtova stranaka i uopšte njihovog web prisustva. Pročitajte Goranovu analizu sa početka godine povodom predsedničkih izbora.

Međutim, kakvi su efekti bilo koje web predizborne kampanje u mernim jedinicama webmastera, tj. u broju poseta? Istražujući malo danas kako izgledaju sajtovi stranaka pred izbore, na sajtu LDP-a me je sačekala poruka o grešci “Service unavailable“, a nešto kasnije, kada se sajt “povratio”, osvanulo je i saopštenje da sajt radi otežano zbog preopterećenosti. Pa kolika ta opterećenost može da bude?!

Usled neodstatka boljeg pokazatelja pogledao sam Alexa rejting za ldp.org.yu koji se juče kretao oko 30.000, što nije malo, ali nije ni toliko da bi oborilo ozbiljno postavljen web sajt. Onda sam uporedio i rejtinge sajtova ostalih stranaka koje učestvuju na izborima i evo šta sam dobio (grafik za reach, posto za rank mnogi ne ulaze u 100.000 pa se grafik ne iscrtava).

DS i SRS su svoje zlatne trenutke imali tokom drugog kruga predsedničkih izbora što se vidi po pikovima. Nakon toga, sajt ldp.org.yu se odvaja od svih ostalih po Alexa rejtinga, a primetno je i da reach raste tokom predizborne kampanje, što bi bilo i očekivano, ali kod ostalih to kao što vidimo nije slučaj.

Iako su glavna ciljna grupa LDP-a mladi i obrazovani glasači, ovaj grafik je ipak pomalo iznenađujući uzimajući u obzir mali procenat glasača koji LDP ima u biračkom telu Srbije. Takođe, i neke druge stranke “gađaju” ovu ciljnu grupu (DS, G17) i imaju mnogo veću podršku u glasačkom telu ali se opet sajt LDP-a izdvaja po Alexi.

Predpostavljam da se odgovor delom krije u aktivnom učešću članstva po društvenim mrežama, planskom ili stihijskom, svejedno, barem meni to prvo pada na pamet, pošto osim banera na sajtu B92 nisam primetio neku jaču promociju samog sajta. Ili možda adresu sajta navode svuda u svojim propagandnim materijalima a ostali to ne čine? Nemaju ni RSS pa da mislim da je zbog toga. Taj “luksuz” od RSS-a sebi je priuštio samo DS koliko sam mogao da primetim.

Treba naravno imati i rezerve prema statistikama koje daje servis Alexa, ali kao što rekoh, usled nedostatka preciznijeg pokazatelja… Doduše, pogledao sam i Netcraft koji takođe LDP rangira mnogo bolje od DS-a i SRS-a, dok Compete prijavljuje da nema podataka za ldp.org.yu i da ima veoma malo podataka za ds.org.yu i srs.org.yu pa daje samo grube procene.

Kakav će biti dalji rasplet web predizborne trke kako se kampanja bude zahuktavala, ostaje da se vidi.

Update: Samo par dana nakon ovog zapisa, Alexa je promenio način rangiranja sajtova što je donekle i promenilo sliku prikazanu u ovom zapisu. Odnos je i dalje isti, ali ne toliko drastično u korist bilo kog sajta. Možete pogledati i sami.

Od kako je predstavljen novi Google Analytics interfejs, a pogotovu od kad su potpuno ukinuli stari, non stop sam kukao po blogovima i forumima a i Google podršci što u novom interfejsu ne postoji način da se prikaz na grafiku grupiše po mesecima. Npr. ukoliko biste gledali grafik vaše posete tokom cele godine, talasasti prikaz na prvoj slici teško da vam je moga dati neku korisnu informaciju. Otprilike vidite da poseta raste, ali nije to to…

Međutim Google Analytics me je jutros obradovao novom “graph by” opcijom. Prikaz na grafiku možete veoma lako grupisati po mesecima ili nedeljama i dobiti indikativan grafik o porastu vaše posete tokom godine (slika 2). Od kada su zatvorili stari interfejs morao sam mesečne podatke o posetama i pregledanim stranama da upisujem u Excel, pardon Calc, i da odatle pravim grafik, što je zaista bilo bezveze s obzirom na pregršt drugih opcija koje nudi Google Analyics.

Update: Vidim sad da je u pojedinim izveštajima, gde je to svrsishodno, dodata i opcija “graph by hour”, tako da posete po satima možete od sad gledati i na grafikonu, a ne samo preko nepreglednih horizontalnih histograma. Jupiii, sve dobre stvari iz GA v1.0 su opet tu.

Gledajući promenu nekih parametara tokom vremena na Google Analitici, setio sam se i svog zapisa sa Radionice od pre dve godine, pa nije loše vratiti se malo u prošlost i skrenuti pažnju na neke parametre koje su se u međuvremenu značajnije promenili.

Rezolucije ekrana

Iako se čini da rezolucija 1024×768 i dalje suvereno vlada sa svojih 52% udela, sa sigurnošću možemo reći da su joj dani odbrojani. Zahvaljujući pojeftinjenju TFT tehnologije, primetan je značajan rast rezolucija od 1280 piksela i širih. Pad udela rezolucije 1024×768 se vremenom ubrzava. U septembru prošle godine 1024×768 je imala 57,5% udela, a sada u martu, samo šest meseci kasnije, taj procenat opao je na 52%. S obzirom da se sada mahom prodaju samo TFT monitori za očekivati je da će ovaj trend nastaviti i da će 1280+ rezolucije imati udeo od preko 50% već do kraja ove godine, ako ne i pre.

U poređenju sa statistikama od pre dve godine, primetno je i da je udeo rezolucije 800×600 drastično opao, što je i očekivano, ali se na žalost i dalje drži na nezanemarljivih 4,5%. Neverovatno ali istinito.

Brauzeri

Firefox se junačkom borbom sa 14% popeo na 26% udela. Svoj udeo malo je popravila i Opera, dok je sa druge strane Internet Explorer sa skoro 80% pao na 66% udela.

Treba napomenuti i da odnos Firefox - IE korisnika varira zavisno od toga koji je sajt u pitanju i kojoj ciljnoj grupi je namenjen. Sajt naslovi.net je namenjen širokoj populaciji i zbog toga je ovaj podatak idikativan koliko se zaista kod nas koristi Firefox a koliko IE te ne iznenađuje podatak da IE i dalje ubedljivo vodi. Sa druge strane, mnogi blogovi, a pogotovu oni IT orjentisani uključujući i ovaj, beleže potpuno suprotne rezultate kada su ova dva browsera u pitanju.

Vredi napomenuti da je 33% korisnika Internet Explorera prešlo na verziju 7.0 dok dve trećine i dalje koristi IE 6.0.

Prošlo je tri meseca od lansiranja Naslovi.ne Facebook aplikacije. Već sam planirao da napišem neku reč o aplikaciji kad prođe malo vremena, ali pošto je u komentarima bilo nestrpljivih, evo prvih utisaka.

Dakle aplikaciju je do sada instaliralo 465 korisnika, što po meni nije loše, pogotovu u poređenju sa 44 prijatelja koliko ih ja imam na listi (22 je instaliralo app), a pre tri meseca sam ih imao i mnogo manje. Preko četiri stotine ljudi je bacilo pogled na aplikaciju a neki od njih su verovatno po prvi put saznali za Naslovi.net web sajt i u tom segmentu aplikacija je ispunila očekivanja ili će ih tek ispuniti sa porastom ukupnog broja korisnika aplikacije.

No znate već kako to biva na Fejsbuku. Neko vam pošalje link na neku aplikaciju, vi je instalirate, isprobate, kažete sebi, ha ha, nije ovo loše, potom je zatvorite i zaboravite na nju. Broj dnevih korisnika Naslovi.net Facebook aplikacije retko prelazi trideset, a u proseku je to oko 20, što je zanemarljiv broj. Iako i taj broj vremenom raste sa porastom broja korisnika, daleko je od toga da možemo očekivati bilo kakvu Naslovi.net Facebook revoluciju u skorije vreme. Treba istaći i da je Naslovi.net aplikacija uključena i u Facebook Application Directory.

U svom prethodnom zapisu sam rekao da ne očekujem puno od aplikacije a te svoje predpostavke sam zasnivao na činjenici da recimo i aplikacije poput Google News imaju veoma mali broj aktivnih korisnika. Naravoučenije, ukoliko pravite Facebook aplikaciju, manite se vesti i ozbiljnih stvari, držite se medvedića, cvetića i ostalih poklončića.

Pre par nedelja imao sam čast da na poziv Dragana Varagića održim predavanje o projektu Naslovi.net studentima specijalističkih studije iz oblasti e-poslovanja. Bila je to fina prilika da malo protegnem noge do Novog Sada i upoznam neke zanimljive ljude. Neki od “studenata” stoje iza već afirmisanih i uspešnih web projekata, sa nekima sam imao kontakte putem emaila, ali sam tek sada imao prilike da ih upoznam uključujući Srđana, Goranu, Marka a nekim slučajem našao se tu i Peca iz MyCityja koji nije student.

Ovo mi je bila prva prilika da držim neko “predavanje”. Evidentno je da mi je potrebno malo prakse da bih svoja predavanja učinio zanimljivijim, najviše u načinu prezentovanja. Uglavnom, studenti se nisu bunuli, neki su čak rekli da je predavanje bilo “odlično”, ja se zaista nadam da je tako, odnosno da su mogli čuti neke korisne stvari od mene.

S obzirom da nisam bio jedini predavač te večeri, nakon mene na scenu je stupio Vladimir Živaljević iz Pakoma. U par navrata sam pročitao da Vladimir drži interesantna predavanja, što je on te večeri i dokazao. I pored toga što je žurio, sve prisutne je razmrdao jednim zanimljivim predavanjem o pravljenju poslovnih ponuda. Nakon njega, Rade Tričković i Marek Vidovič održali su dve kraće prezentacije oglašavačkih mreža Httpool, odnosno ETarget.

Posle završetka predavanja Dragan je za sve goste predavače, barem one koji su ostali do kraja, upriličio i večeru u obližnjem restoranu pa je tako, kako i priliči :), razgovor o budućnosti Interneta u Srbiji nastavljen uz mešano meso i starogradsku muziku. Igrom slučaja, bio je to petak veče.

Sve u svemu, beše to jedan lep izlet do Novog Sada. Na žalost, sve mi se uklopilo u minut tako da nisam stigao da malo prošetam gradom i vidim Novi Sad s obzirom da nikada nisam bio o ovom gradu, ne računajući tranzit i posetu poljoprivrednom sajmu pre dvadesetak godina.

Završi se i taj Web fest, manifestacija koja se više meseci odvijala sa ciljem da populariše korišćenje Interneta u Srbiji. Čekao sam kraj da vidim kako će se sve završiti pa da iznesem i svoje mišljenje o svemu tome.

Krenuo bih od kraja. Naslovi.net su od strane stručnog žirija nominovani za najbolji informativni sajt što je svakako veliko priznanje s obzirom na ljutu konkurenciju u toj kategoriji. Priznanje je očekivano otišlo u B92. B92 je sajt sa dugom tradicijom i bogatom istorijom iza koga stoji i jaka medijska kuća a i dugo godina je bio glavni pokretač razvoja weba kod nas, tako da u borbi Davida i Golijata Naslovi nisu imali velike šanse pa ulazak u finale smatram velikim uspehom. Iako po forumima i blogovima ima zamerki na to da su u izboru učestvovali sajtovi članova žirija ili medijskih sponzora, meni to lično ne smeta jer ovo takmičenje, kao i svako drugo, vidim samo kao još jedan dodatni način za promociju Naslova.

Naslovi.net su osvojili nagradu publike. Moram priznati iznenađujuće, jer je sistem glasanja korišćenjem mail adresa kao identifikatora krajnje problematičan i sklon zloupotrebama. U pojedinim kategorijama sa jakim zajednicama kao što su forumi, razvio se i pravi rat u skupljanju glasova. Naslovi su postavili banere za glasanje i prijatno sam iznenađen odzivom posetilaca sajta koji su glasali za Naslove i ovom prilikom zahvaljujem se svima, mada bih voleo da znam o kojim brojkama se tu zapravo radi.

Elem, iako se slažem da je nagrada publike krajnje problematična, ako već postoji, organizatori su mogli bar da se potrude da nam na nekom A4 listu odštampaju i neko priznanje. Ovako, wfest je na sajtovima dobio besplatnu baner promociju a oni ni da nam daju neko papirče. Beše malo i neprijatno što je B92 u svojim današnjim vestima prisvojio i nagradu publike, ali je greška kasnije ispravljena, no uz pogrešno spelovanje pa su naslovi.net postali (i ostali) nalsovi.net. Hm… Ja o njima sve najbolje a oni tako…

No, kao manifestacija koja ima za cilj da populariše upotrebu Interneta, web fest jeste za pohvalu. U priču su uvedene ličnosti koje sasvim sigurno mogu više da doprinesu popularizaciji Interneta u širokim narodnim masama od nekih tamo blogera i IT geekova. Ja sam praktičan, meni nagrade nisu potrebne, ali kada bi svako drugo domaćinstvo u Srbiji imalo ADSL, lako bih sebe mogao da “nagradim” nekim egzotičnim putovanjem tako da je za IT industriju dobro što se ovakve manifestacije održavaju.

Celo glasanje, bilo žirija, bilo publike je pomalo smešno uzevši u obzir da je bilo nominovano 1389 sajtova. Kapiram da je cela priča morala oko nečega da se vrti, ali sa 1389 nominacija bolje bi bilo da su wfest pokrenuli sa ciljem da naprave neki srpski web direktorijum nalik na dmoz.org nego izbor za “najbolji sajt”, šta god to značilo. Mislim da bi se takvom akcijom izbegle i sve rasprave o žiriju i glasanju.

Kad smo već imali i glasanje publike, sama procedura glasanja je morala biti malo bolje objašnjena ukoliko je već cilj akcije popularizacija Interneta. Iz iskustva znam kakva je percepcija prosečnog Internet korisnika u Srbiji, tako da ako ćemo već da naučimo svakog kako da otvori nalog na nekom sistemu, onda se to mora uraditi mnogo bolje, da se nacrta i oboji.

Dakle sve u svemu… OK, bilo i prošlo, moglo je i mnogo bolje, a da li će imati nekog dugoročnijeg efekta, ostaje da se vidi.

Dodatak

Pošto smo u fazonu glasanja, evo i kako sam ja glasao na web fest glasanju, uz obrazloženje svakog glasa, krajnje subjektivno i uz ograničenje da nisam glasao u svim kategorijama niti sam pregledao svih 1389 nominacija.

Informativni: Naslovi.net
Ne može subjektivnije od ovoga.

Poslovni: Polovni automobili
Igrom slučaja, nedavno sam malo gledao ponudu četvorotočkaša pa sam koristio i Polovne automobile. Poznata ideja iz sveta dobro implementirana za naše prostore, a tu je i prateći blog za ljude koje zanima ova tematika. Za pohvalu je naravno i to što Telenor, Gorenje i ostale velike kompanije sve više ulažu u svoje sajtove, ali između velike komanije i malog preduzetnika ja ću uvek prednost dati ovom drugom.

Multimedijalni: CityMap
Lokalpatriotski, interaktivna mapa grada Kragujevca na Internetu.

Blog: Svakodnevica
Objektivno. Kao što sam rekao da je B92 bio pokretač weba u Srbiji, i Svakodnevica je prvi pravi blog na zasebnom domenu i jedan od pokretača blogovanja u Srbiji. Možda su se u međuvremenu pojavili i neki bolji i kvalitetniji blogovi, što je opet subjektivna stvar, ali mislim da je žiri morao da nagradi Goranovo angažovanje svih ovih godina.

Forum: DevProTalk
Subjektivno, jedini forum koji pratim i učestvujem. ES i Dizajn Zona, MyCity, Burek i ostali, sasvim sigurno zaslužuju sve čestitke. U ovoj kategoriji je možda najviše izražen problem baba i žaba, jer ne znam šta konkretno treba oceniti, posećenost, dizajn, broj tema, kvalitet diskusija, rad moderatora? Elem, nevezano sa glasanjem, generalno smatram da forume treba izbegavati jer se na njima lako izgubi puno vremena.

To je to, ostalima želim više sreće u narednom izvlačenju.

Dodatak B: Evo i još nekoliko utisaka iz blogosfere: Vlada Zirojević, Blogowski, Samo malo, Svakodnevica, Kicosh, Poglavica …