2 September 2008 - 22:59Interviju za magazin Ekonomist

Interviju objavljen u novom broju magazina Ekonomist.

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized

23 August 2008 - 22:59Nije svejedno

Možemo mi da kukamo i žalimo se koliko hoćemo, ali na kraju će svejedno biti onako kako “oni” odluče. Ovo je verovatno osećaj koji provejava u mislima svakog građanina tranzicijom namučene Srbije.

No da ne mora sve biti baš tako pokazuje i primer pravilnika o tehničkim uslovima RATEL-a koji je, najblaže rečeno, bio veoma neprecizan po pitanju zaštite privatnosti i podataka Internet korisnika u Srbiji. Nepunih mesec dana nakon što je dokument prezentovan javnosti i nakon burne reakcije javnosti, blogosfere, nevladinih organizacija, Zaštitinika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i mnogih drugih, RATEL je tehničke uslove stavio van snage.

Ipak nije svejedno. :)

Citat: http://www.internodium.org/node/2969

Posle reakcije Zaštitnika građana Saše Jankovića, Poverenika za
informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, Odbora Skupštine
Srbije za sprečavanje sukoba interesa, Specijalnog tužioca za
visokotehnološki kriminal, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija,
oba najveća udruženja novinara Srbije (NUNS i UNS), Koalicije 15
nevladinih organizacija za slobodu pristupa informacijama, preko 1.600
članova grupe posvećene ovom pitanju na Facebooku, stotina korisnika
domaćih Web foruma i, naravno, članova ove liste, koji su se
angažovali povodom ovog pitanja, RATEL je danas povukao Tehničke

uslove za Internet mreže!

Tehnički uslovi biće stavljeni na javnu raspravu, tokom koje ćemo se
potruditi da budu očišćeni od svih stvari koje mogu ugroziti slobodnu
Internet komunikaciju slobodnih građana Srbije.

Više informacija kao i uvek na Naslovima.

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized

26 July 2008 - 22:58Blogosfera vs. RATEL

Verujem da ste već upoznati sa novim tehničkim uslovima koje je RATEL propisao Internet provajderima. Poslednjih 48 sati ova vest je pravi bum na srbijanskom Internetu i blogosferi pa je red da i ja dam svoj doprinos, ako ne u kvalitetu, onda bar u kvantitetu.

Današnji mediji takođe izveštavaju o pravilniku RATEL-a, svoj kratak kometar dao je i Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.

U čemu je zapravo problem sa ovim dokumentom? Iako se radi o podzakonskom aktu koji bi trebalo da definiše neke tehničke preduslove, u pojedinim odredbama ovog uputstva stiče se utisak da on ide i mnogo šire. U RATEL-u tvrde da se neće presretati sav sadržaj, već samo na zahtev nadležnog organa u zakonom propisanoj proceduri. Upravo zbog toga postaje nejasno šta bi onda trebalo da predstavljaju odredbe poput ove:

nadležnim državnim organima omogući pristup ažurnoj bazi podataka o pretplatnicima i periodično na zahtev dostavlja eksportovanu bazu podataka u formatu dogovorenom sa nadležnim državnim organima. Baza treba da sadrži pored ličnih podataka iz ugovora sa pretplatnikom i vrstu usluga, informaciju o postojanju zaštite prenosa podataka, način pristupa pretplatnika, maksimalnu brzinu prenosa podataka i identifikacione adrese;

ili

Pružalac Internet usluga dužan je da o svom trošku omogući nadležnom državnom organu u realnom vremenu potpuno autonomni pasivni monitoring Internet aktivnosti proizvoljnog pretplatnika i preusmeravanje dolaznog i odlaznog saobraćaja ka akvizicionom centru nadležnog državnog organa.

Goran se potrudio da dobije i mišljenje pravnika o svemu ovome.

Inače uputstvo je doneto 11.07.2008. a počelo je da važi dan nakon toga što takođe nije u skladu sa našim propisima, a da ne pominjemo da je široj javnosti dokument postao dostupan putem sajta RATEL-a tek pre dva dana.

Ajde da poverujemo da u svemu ovome nije bilo zle namere, ali za jedan dokument na četiri stranice formata A4 (sa manjim fontom staje i na jednu) mislim da postoji preveliki broj pitanja, nejasnoća i neodumica, sve to doneseno preko noći u potpunoj tajnosti, pa verujem da bi najbolje bilo da se dokument povuče i preformuliše, otvori javna rasprava i onda donese akt koji nije moguće tumačiti na ovaj ili onaj način.

Update: Evo i podužeg teksta na B92 zajedno sa video prilogom, Markov post na Tržišnom rešenju, Ombudsman razmatra, Šabić dao svoje mišljenje.

Naslovi.net pretraga će vam doneti još puno članaka na temu pravilnika RATEL-a.

1 Komentar | Tagovi: Uncategorized

21 June 2008 - 22:57Google Trends for Websites

Nova super alatka iz Googla za sve webmstere i vlasnike sajtova. Google Trends vam od danas ne nudi samo mogućnost da vidite koliko su pojedine pretrage bile popularne na Guglu već i trendove posećenosti samih sajtova. Da, Google Trends for Websites je nešto slično Alexi, samo nadajmo se mnogo pouzdanije.

Alexa je dugo svoje rezultate zasnivao samo na podacima dobijenim putem Alexa toolbara. I oni sami su uvideli da to nije dovoljno, pa su od nedavno počeli da računaju rejtinge sajtova i korišćenjem podataka iz drugih izvora.

Zašto bi Google Trends for Websites bio precizniji od Alexe? Iako Google u svom saopštenju ne otkriva izvore podataka za Google Trends for Websites, lako se da primetiti sledeće:

  • Mnogo više ljudi koristi Google Toolbar nego li Alexa toolbar, ali toolbar je samo delić priče.
  • Google je za mnoge sajtove ubedljivo najveći “referer” pa samo na osnovu toga koliko Google search šalje poseta na pojedine sajtove, u Guglu mogu da naprave krajnje dobru projekciju posećenosti sajtova.
  • Na puno sajtova se vrti AdSense koji takođe Guglu pruža sliku o posećenosti sajtova
  • Puno sajtova koristi Google Analytics za merenje posete. Analytics od nedavno nudi i opciju da “podelite” svoje statistike sa Google servisima. Hm…

Verovatno sam nešto prevideo, ali i nabrojano dovoljno ukazuje na to da Google ima mnogo više “materijala” za obradu od Alexe, mada se i oni naravno ograđuju da su uvek u pitanju samo projekcije.

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized

20 May 2008 - 22:55Koliko često izlazite na Internetu?

Nedavno sam prisustvovao Web.Start konferenciji u Zagrebu. S obzirom da se po povratku nisam udostojio da napišem post posvećen Web.Startu (shame on me), neću se ni sada osvrtati na samu konferenciju. Ukratko, Zagreb je veoma lep grad a na konferenciji se moglo čuti puno zanimljivih stvari. Listu predavača i pojedine slajdove možete pogledati ovde a na sajtu videolectures.net možete pogledati i kompletne video snimke predavanja.

Bilo je puno zanimljivih predavanja i iz svakog se moglo izvući po nešto poučno. Ne bih ovom prilikom izdvajao niti jedno, no osvrnuo bih se na jednu zanimljivost koju je pomenuo Tomislav Car u svom predavanju o Studentskom oglasniku i načinu direktne prodaje oglasnog prostora oglašivačima. Tomislav oglasni prostor nudi firmama čija su ciljna grupa studenti među kojima su i banke koje nude studentske kredite, predstavništva velikih svetskih brendova u Hrvatskoj i sl, dakle ozbiljnim firmama. Nemali broj potencijalnih klijenata je prilikom pregovora o zakupu oglasnog prostora postavio Tomislavu pitanje “Koliko često Studentski oglasnik izlazi na Internetu?”. :)

Hrvatska kod nas važi za jednu od razvijenijih zemalja u regionu po stepenu razvijenosti Interneta, što svakako i jeste, ali ovaj mali primer pokazuje da čak i tamo još uvek puno ljudi ne koristi Internet i ne razume ga na pravi način, pa čak i ljudi koji rade u marketing sektorima većih kompanija. Mene sad jeza hvata od same pomisli kakva li je situacija kod nas. U svakom slučaju, budite zahvalni za svaki dinar zarađen online oglašavanjem u Srbiji. :)

No ovo samo po sebi nije loša vest. Ukoliko već sada uspevate da zaradite neki dinar od prodaje oglasnog prostora na sajtu, možete biti sigurni da će situacija postajati sve bolja. Sa druge strane, ukoliko još uvek razmišljate o pokretanju nekog servisa u Srbiji, još nije kasno da krenete jer su stvari još uvek, manje-više, na početku.

Update: Upravo juče je objavljeno i par vesti koje pišu o rastu online oglašavanja u Hrvatskoj Poslovni magazin, EMportal.

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized

15 May 2008 - 22:54Kreće i ToboAds

Lider na polju online oglašavanja u Srbiji, Httpool, ovih dana pokrenuo je i svoju mrežu za kontekstualno oglašavanje ToboAds. Posle Google AdSensa i ETargeta, ToboAds je treći ozbiljan igrač na polju kontekstualnog oglašavanja kod nas. Verujem da će i ToboAds vrlo brzo naći svoje mesto pod suncem ako se uzme u obzir razgranata mreža sajtova i mnogobrojni oglašivači sa kojima Httpool već duže sarađuje, uključujući tu i Naslove.

Prednosti ovih lokalnih kompanija u odnosu na Google su brojne. Praktično jedina prednost Googla je to što je Google, ali i to mu je sasvim dovoljno. :) Lokalne kompanije mogu mnogo bolje oglašivačima predstaviti prednosti kontekstualnog oglašavanja, mogu sarađivati sa marketing agencijama, transakcije se odvijaju kroz domaći platni promet što olakšava knjigovodstvo oglašivačima u poređenju sa plaćanjem Google AdWords itd. Takođe, prednosti postoje i za vlasnike sajtova, nema čekanja USD čekova i sličnih peripetija. No opet se sve vrti oko prihoda i broja oglašivača odnosno broja sajtova na kojima se oglasi vrte, a videćemo kako će ToboAds i ETarget tu parirati za sada ipak najrasprostranjenijem AdSensu.

Što se tiče AdSensa, mogu reći da sam poslednjih nekoliko meseci veoma zadovoljan sa prihodima koje on donosi na Naslovima. Pre par godina nikada ne bih poverovao da je moguće ostvariti taj nivo zarade sa sajtom na srpskom jeziku, no sve je to naravno još uvek daleko od neke Google AdSense Success Story. :)

ToboAds

Malo i o novajliji. ToboAds koristi kombinovani model naplate. Pored plaćanja po kliku, plaćaju se i prikazi oglasa pa se tako 1000 prikaza računa kao jedan klik. Prikaz se računa tek nakon što je oglas u vidnom polju duže od dve sekunde. Na primer, ukoliko se oglas nalazi u futeru stranice, prikaz se neće računati osim ako posetilac ne skroluje web stranu do kraja. Takođe, oglašivači mogu postaviti i sličicu/ikonu uz svoj oglas.

Stvar koja mi se sviđa kod ToboAdsa jeste mogućnost da novac koji je vaš sajt zaradio direktno preusmerite u reklamnu kampanju vašeg sajt. Drugim rečima, to bi bilo isto kao kada novac zarađen AdSensom ne biste povlačili čekom, već biste ga direktno preko Googla investirali u svoju AdWords kampanju, što na žalost nije moguće.

Kako će se ToboAds pokazati u praksi ostaje da se vidi, u svakom slučaju kvalitetna i zdrava konkurencija na ovom polju trebalo bi da ide u prilog svima na domaćem webu.

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized

30 April 2008 - 22:53Firefox 3 beta na srpskom, ovog puta iz Mozille

Mozilla je na stranicu za preuzimanje Firefox 3 beta5 uvrstila i verziju na srpskom jeziku.

Firefox na srpskom

Za razliku od Srbzile, instalacija je velika 7MB koliko i verzija na engleskom jeziku. Prilikom instalacije umesto (predpostavljam) ćirilice prikazivale su mi se kuke i kvake, ali s obzirom da napamet umem da prođem kroz Next > Next > Finish instalaciju, to mi nije predstavljalo veći problem, no većinu prosečnih korisnika u Srbiji sigurno će zbuniti.

Firefox na srpskomNo, što se samog Firefoxa tiče, ovog puta sam imao više sreće nego li sa Srbzilom, tako da se Firefox zaista prikazao u verziji na srpskom jeziku. Meniji su prevedeni, kao i poruke kada npr. odete na nepostojeći sajt “Server nije pronađen” itd. Doduše, ima nekih nelogičnosti kao npr. ove oznake za prečice u glavnom meniju koje možete videti na slici sa desne strane, Ctrl+T za otvaranje novog taba (jezička) ne radi i slično, ali verujem da će se sve srediti do izlaska finalne verzije.

U svakom slučaju, računajući i Srbzilu, koja je prema navodima Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo preuzeta preko 11.000 puta, Firefox je u poslednjih par meseci dobio zaista veliki vetar u leđa na Srpskom tržištu.

Update: U međuvremenu je objavljen i Firefox 3.0rc1 koji i u verziji na srpskom ispravlja neke stvari pomenute o ovom zapisu, kao što su ovi problemi sa prečicama, Ctr+T i slično. Glavna zamerka je i dalje što sam proces instalacije koristi ćirilicu i ekranske fontove, pa ako na vašem računaru ćirilica nije default pismo, instalacija će biti u kukama i kvakama. Možda bi rešenje bilo da se koriste TrueType fontovi i u instalaciji ili pak latinica?

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized

27 March 2008 - 22:52Srbzila

Juče je održana prva prezentacija lokalizovanih open source rešenja koje je Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo (kao što jablan jednom napisa, ovaj naziv nikad neću naučiti) razvilo u saradnji sa akademskim institucijama u Srbiji.

Meni je od lokalizovanih programa najinteresantniji Firefox, pa sam probao da instaliram “Srbzilu” koju je lokalizovao Elektrotronski fakultet u Nišu.

Bez namere da odmah kritikujem na sav glas, pošto verujem da je još uvek u pitanju radna verzija, konstatovao bih da meni “Srbzila” ne radi. Nakon instalacije u start meniju pojavila su se dve prečice čudnog naziva a pokretanjem jedne od njih startuje se dobri stari Firefox na engleskom jeziku, tako da od “Srbzile” nisam video ni “S”. Doduše jesam, instalaciona procedura je na srpskom.

Srbzila u start meniju

Inače, instalacija je teška čitavih 13MB (!?) dok je primera radi veličina originalnog Firefoxa 2.0 oko 5,6MB bez obzira na to koji jezik odaberete. “Srbzila” ne gazi postojeći Firefox već se instalira u posebnom folderu C:\Program Files\Srbzila.

Na sajtu “Srbzile” nisam pronašao kontakt email ili formular pa i zbog toga moram ovako javno da se oglasim. Takođe ne znam baš da li je bilo neophodno prevoditi i naziv proizvoda. Čak i da jeste, to nije urađeno konzistentno, ako je Thunderbird već postao Gromoptica, Firefox bi morao biti Vatrena Lisica :) pošto je Mozilla naziv organizacije, a naziv proizvoda je Firefox.

1 Komentar | Tagovi: Uncategorized

24 March 2008 - 22:51Facebook aplikacija, tri meseca kasnije

Prošlo je tri meseca od lansiranja Naslovi.ne Facebook aplikacije. Već sam planirao da napišem neku reč o aplikaciji kad prođe malo vremena, ali pošto je u komentarima bilo nestrpljivih, evo prvih utisaka.

naslovi_facebook_site.png

Dakle aplikaciju je do sada instaliralo 465 korisnika, što po meni nije loše, pogotovu u poređenju sa 44 prijatelja koliko ih ja imam na listi (22 je instaliralo app), a pre tri meseca sam ih imao i mnogo manje. Preko četiri stotine ljudi je bacilo pogled na aplikaciju a neki od njih su verovatno po prvi put saznali za Naslovi.net web sajt i u tom segmentu aplikacija je ispunila očekivanja ili će ih tek ispuniti sa porastom ukupnog broja korisnika aplikacije.

No znate već kako to biva na Fejsbuku. Neko vam pošalje link na neku aplikaciju, vi je instalirate, isprobate, kažete sebi, ha ha, nije ovo loše, potom je zatvorite i zaboravite na nju. Broj dnevih korisnika Naslovi.net Facebook aplikacije retko prelazi trideset, a u proseku je to oko 20, što je zanemarljiv broj. Iako i taj broj vremenom raste sa porastom broja korisnika, daleko je od toga da možemo očekivati bilo kakvu Naslovi.net Facebook revoluciju u skorije vreme. Treba istaći i da je Naslovi.net aplikacija uključena i u Facebook Application Directory.

U svom prethodnom zapisu sam rekao da ne očekujem puno od aplikacije a te svoje predpostavke sam zasnivao na činjenici da recimo i aplikacije poput Google News imaju veoma mali broj aktivnih korisnika. Naravoučenije, ukoliko pravite Facebook aplikaciju, manite se vesti i ozbiljnih stvari, držite se medvedića, cvetića i ostalih poklončića. :)

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized

5 March 2008 - 22:49Govorite li latinski?

Današnjim klincima koji žele da uče programiranje je relativno lako. Na Internetu postoji bezbroj besplatnih knjiga i tutorijala za sve programske jezike ovog sveta, a surfujući Internetom inspiraciju možete pronaći na svakom koraku. U moje vreme to baš i nije bilo tako. Programiranje ste učili solo iz skupih knjiga, odsečeni od ostatka sveta. No možda i najveći problem bio je pronaći pravu ideju za vaše početničke korake.

Davne 1993 (?) želeo sam da zimski raspust iskoristim za učenje programskog jezika Clipper. No problem je bio pronaći ideju, a uz to i ocene na polugodištu nisu mi baš davale puno prostora da se posvetim programiranju. Tako sam došao na genijalnu ideju da napravim program za učenje latinskog jezika iz koga sam na polugodištu jedva izvukao dvojku. Glavni cilj je naravno bio da se pred mamom nađe pokriće za stalno sedenje ispred računara umesto ispred knjige, ali sam znao da će se i moje znanje latinskog na ovaj ili onaj način zaista poboljšati zbog stalnog kontakta sa jezikom.

Tako je stvoren LAT, program za učenje latinskog jezika i moja prva prava zaokružena aplikacija, ne računajući razne BASIC igrarije.

LAT screenshot

Glavni meni sastojao se iz tri celine:

Rečnik je predstavljao mali rečnik latinskog jezika, prepisan je iz udžbenika za 1. razred srednjih škola. Kornisnici su rečnik mogli da dopunjuju novim rečima po potrebi. Uz pretragu i prevod reči, program bi pronađenu reč izmenjao po padežima u slučaju imenica i prideva, odnosno po vremenima u slučaju glagola. Pridevi su pretvarani i u komparative odnosno superlative. U latinskom jeziku postoje veoma jasna pravila gramatičkih promena reči po deklinacijama i konjugacijama tako da je ovo moguće napraviti, za razliku od srpskog jezika. Postojala je i provera znanja gde bi korisnik uneo oblike reči a program bi proverio tačnost navedenih oblika tako da je LAT bio pogodan za školsko učenje jezika.

Tekstovi su bili prepisani iz udžbenika i predstavljali su uvod u gramatiku latinskog jezika za nekog ko se sa tim prvi put susreće.

Zabava je sadržala kratak spisak latinskih citata i igricu Hangman u kojoj ste pogađali kako na latinskog glasi neka izreka čiji biste prevod videli na ekranu.

Evo i svih skrinšotova na jednom mestu:

lat3.png lat6.png
lat2.png lat4.png

Program je podržavao i naša slova tako što biste prilikom prvog pokretanja mogli da izaberete jedan od tada aktuelnih kodnih rasporeda poput YUSCII, Custom2 i sličnih koji bi potom bio snimljen u lat.ini.

LAT je kasnije distribuiran putem BBS-ova poput BIGZ-ovog Sezama i mogu reći da je postigao zapaženi uspeh među onima kojima je bio namenjen. Dobio sam nekoliko telefonskih poziva (tada nije bilo emaila), mahom zahvalnih roditelja a sećam se da sam dobio i jedno pismo sa pohvalama od nekog asistenta na Filoliškom fakultetu u Beogradu. Program je kasnije doživeo i par unapređenja, pa je dogurao do verzije 2.1 koja je, koliko vidim po ovim skrinšotovima, kopirajtovana 1995. kada sam otprilike već bio 3. razred gimnazije. Inače, razvoj programa je blagotvorno uticao i na moje znanje latinskog jezika pa sam posle pomenute dvojke na polugodištu, školsku godinu završio sa četvorkom. :)

Recovery

Razlog za pisanje ovog “nostalgičnog” zapisa o prvim programerskim koracima je taj što je LAT bio izgubljen proteklih desetak godina sve do danas. Naime, LAT sam u eri Interneta jednostavno izgubio. Godine su prolazile, računari su se menjali, mislim da više nemam niti jedan source kod od mnogobrojnih Clipper aplikacija koje sam kasnije napisao, tako da se i programu LAT na starim hard diskovima zametno svaki trag. No, ljubaznošću Dejana Ristanovića koji je pretražio stare Sezamove arhive i pronašao LAT.arj, konačno sam ponovo došao u posed svog prvenca. :) Dejanu Ristanoviću se i ovim putem najiskrenije zahvaljujem na izdvojenom vremenu za rešavanje ovog meni veoma bitnog pitanja.

Mukama tu nije bio kraj. Zbog današnje brzine procesora, stari Clipper programi jednostavno ne mogu da rade i izbacuju runtime grešku čim ih pokrenete. Nekako baš u isto vreme kada mi je Dejan poslao LAT, Personal Magazin je objavio tekst o pokretanju starih DOS programa na novim računarima. Na program Mo’Slo koji se pominje u tekstu sam i ja naleteo tražeći rešenje problema po Internetu, no besplatna verzija ovog programa nije pomogla da se LAT povrati iz mrtvih. LAT je pokrenut tek korišćenjem komercijalne verzije Mo’Slo4Biz, mada i to ne radi baš sjajno, ali bitno je da RADI!

Shareware

Problemi sa pokretanjem aplikacije su i jedini razlog zašto LAT neću ovde okačiti za download, no ako učite latinski, a imate pri ruci neki stari 486 ili Mo’Slo4Biz, rado ću vam poslati kopiju, i to besplatno. LAT je naime šerver program. :) Na kraju rada sa programom, pojavi se nag-screen koji stoji na ekranu 10 sekundi (setićete se da u DOS-u nema mutitaskinga, pa je ovo trebalo da malo iritira korisnika) i obaveštava korisnika da bi bilo poželjno da autoru uplati iznos od 10 DEM ukoliko mu je program pomogao pri učenju jezika.

Mora se priznati da sam bio veliki optimista. Hteo sam da se u mrtvoj Srbiji obogatim od prodaje šerver programa za učenje izumrlog jezika. :)

LAT nag screen

P.S. Pre nego što umrete od smeha reći ću vam da sam imao i jednu registraciju. :)

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized