8 February 2013 - 14:41Država d’ uradi nešto za IT

Ovih dana će na Internetu aktuelna tema biti “podrška države razvoju IT sekotra“. Da skratim uvod i odmah iznesem svoje mišljenje da sam protiv ovakvih mera. Pri tom ne mislim da se ovaj ili onaj član može poboljšati na neki način jer se ionako radi samo o predlogu u načelu, ja sam protiv da ovo zaživi na bilo koji način jer nam ne treba i jer nam škodi.

Pre samo par meseci PDV je u Srbiji povećan sa 18% na 20% da bi se popunila rupa u budžetu. Pre par meseci je i porez na dobit preduzeća povećan sa 10% na 15%. Sve firme i svi građani Srbije danas plaćaju veći porez nego pre par meseci jer tobož nema para.

I dok svi poreski obveznici Srbije danas plaćaju veći porez, oni neki, jednakiji od drugih, dobiće razne olakšice, bespovratna sredstva i slično da od novca poreskih obveznika razvijaju privatni biznis. Da li su u pitanju programeri, malinari, poljoprivrednici, nebitno je, pogrešan je princip.

null

Svaki porez sadrži i svoju socijalnu komponentu gde svi plaćamo za one koji iz objektivnih razloga ne mogu da zarade i to je društveno prihvatljivo manje više svima. IT industrija i ljudi koji u njoj rade nisu socijalna kategorija. Tržište za razne vrste informatičlkih usluga svuda u svetu raste i po obimu i po prihodima. IT industrija u Srbiji je već sada uspešna po rečima samih političara.

Ja lično ne poznajem nijednog IT stručnjaka, školovanog ili ne, koji je bez posla a uz to im je prosek plata daleko veći od proseka u Srbiji. Kojom logikom je neko došao na ideju da platu od 1000+EUR u Srbiji delom rastereti poreza i doprinosa, dok neka kasirka u prodavnici plaća punu cenu poreza na svojih 200 EUR plate, meni nije poznato.

Ovom prilikom se čak neću ni obazirati na mogućnost korupcije i burazerskih veza kome će ove olakšice zaista i biti odobrene.

Neko me je pitao pa kad sam protiv šta bih ja “od države” u stvari? Kako ona meni da pomogne? Moj odgovor je veoma prost, da radi svoj posao i da se ne bavi tuđim.

Ako pokrenemo neku filozofsku raspravu šta je to država i čime se ona bavi, doći ćemo da zaključka da su neke osnovne funkcije koje je jedna moderna država preuzela na sebe odbrana zemlje, zakonodavstvo, sudstvo, zaštita građana i njihove imovine, finasiranje infrastrukture. Postoje i stvari koje države delegiraju u većoj ili manjoj meri na privatni sektor, ali je ova naša država zadržala gotovo ekskluzivno pravo da se bavi i zdravstvom, školstvom, penzionim sistemom i drugim stvarima.

U koliko od ovih oblasti je po vama država Srbija zaradila prelaznu ocenu, neku jaku četvorku ili peticu i da ne pominjemo? Imamo situaciju gde pored svih poreza i doprinosa za zdravstvo, rendgene i inkubatore za bolnice mora da kupuje privatni fond koji se finansira donacijama, dok sa druge strane država kroz subvencije finansira privatne firme i gradi hotele po planinama?!

Eto, to je moja želja, da vidim boljitak od poreza koji se plaća, boljitak koji se neće meriti brojem zaposlenih u javnom sektoru. Iako se mnogo kuka na poreze i doprinose u Srbiji oni su zapravo na nivou evropskog proseka, ni mnogo manji ni mnogo veći. Pitanje je kakav boljitak u svojoj sredini od svog poreza vidi radnik u Nemačkoj, a kakav boljitak oseti jedan Srbin? Dokle god taj pomak nije vidljiv i poreska stopa od 1% je mnogo.

To će se po mom mišljenu u Srbiji desiti – nikad. Za političare je socijalizam raj na zemlji, građani Srbije na žalost i dalje veruju da je socijalizam nabolje državno uređenje, ali eto nikako da za ovih 60 godina nađemo dovoljno sposobne i dovoljno poštene političare da naprave pravi modalitet istog. Mediji prate masu i svaki dan skreću pažnju da država treba d’ uradi nešto povodom ovoga ili onoga. U skladu sa željama dobili smo i ovaj novi predlog podsticaja… Juče su to bili malinari, danas ova naša industrija, sutra neko treći, princip je uvek isti, i uvek pogrešan.

14 Komentara | Tagovi: Preduzetništvo, Softver, Srbija

8 June 2011 - 12:57Privatnik = sumnjivo lice

Naslov je pozajmljen sa Twittera, samo se ne sećam ko je autor istog

Pre neki dan podneo sam zahtev za uvođenje telefonskog priključka za pravno lice kod Telekoma. Cena telefonskog priključka za pravna lica iznosi skoro 12.000 što je duplo više od cene priključka za fizička lica. Sumnjam da se ova dva priključka po bilo čemu razlikuju, ali šta ja znam, možda se ovaj priključak za pravna lica ipak duplo bolje čuje. :)

Pravna lica nekako uvek sve plaćaju skuplje. Nedavno se na Tržišnom rešenju rasplamsala diskusija zašto su firme dužne da plate basnoslovne kazne za saobraćajne prekršaje svojih vozača. Dupli cenovnici su samo jedan od problema, poznato je da su preduzetnici i pravna lica izloženi i mnogim drugim troškovima za koje je teško naći opravdanje, kao recimo velike takse za frimarine u Beogradu i nekim drugim gradovima nezavisno od toga da li “ističete” firmu ili ne, ili recimo GPRS modul za fiskalnu kasu za koji niko nikad nije utvrdio čemu služi.


Privatnik, onako kako ga zamišlja država

Nikako ne mogu da se otmem utisku da naša država i sistem firme tretiraju kao neku prebogatu buržoaziju kojoj pare prelivaju na sve strane. Kao da je za mnoge stvari vreme stalo tamo negde u 1970 kada su sve firme imali po 20 i više radnika, velike zgrade i puno para. Prve privatne firme u Srbiji su takođe bile uslovno rečeno bogate jer je nekada za osnivanje preduzeća bio neophodan osnivački kapital od $10.000 USD (ako se ne varam?) što i danas ne zvuči kao mala cifra, a kamoli u “ono vreme”. Valjda je i njih tada vredelo odrati na svakom koraku.

Vremena se menjaju. Na svu sreću firmu je danas u Srbiji dosta lako i relativno jeftino osnovati, barem inicijelni troškovi nisu veliki, ali je nekako način razmišljanja u sistemu i društvu ostao nepromenjen kao i mnogi drugi zakoni i podzakonski akti. Privatnik se u većini slučajeva tretira kao sumnjivo lice kome sve treba naplatiti što skuplje i na svakom koraku. Naravno, podrazumeva se i da isti uvek nešto “muva”.

No, kada se malo pogleda statistika, preduzetništvo nije nimalo ružičasto. Čak i u mnogo boljim poslovnim sredinama od Srbije, mnogo je veća verovatnoća da ćete nakon par godina poslovanja staviti ključ u bravu nego da ćete poslovati uspešno. Zar je neophodno ionako trnovit put još više komplikovati visokim izdacima i komplikovanim procedurama u nekim oblastima?

Struktura ekonomije se takođe menja, pa tako i profil jedne prosečne “firme”. Možda je “firma” pre 20-30 godina podrazumevala veliki kapital, proizvodne pogone i 20 radnika na platnom spisku, ali sa razvojem novih tehnologija i sve većim udelom uslužnih delatnosti u strukturi ekonomije ta slika se znatno promenila čak i kod nas. Danas vam je dovoljan laptop i WiFi u kafiću da biste pokrenuli uspešan mali biznis.

Ukoliko želimo da mala i srednja preduzeća budu okosnica naše ekonomije, vreme je da naši zakonodavci shvate da takva preduzeća zaista postoje i da sa reči pređu na dela. Pa dragi moji zakonodavci, sledeći put kada donosite neki zakon za pravna lica i preduzetnike, ne zamišljajte u svojoj glavi Telenor i US Steel Steal već Peru i Lazu koji sede u garaži i razvijaju softversko rešenje koje će sutra ponuditi svetu.

19 Komentara | Tagovi: Preduzetništvo, Srbija

30 April 2011 - 3:13Telekom Srbije

Da budem iskren, nikako ne razumem histeriju oko prodaje Telekoma koja vlada u našoj javnosti. Kada zbog prodaje Telekoma kukaju političari to mi je jasno jer će oni i njihove kolege sutra sedeti po upravnim odborima i direktorskim foteljama “najuspešnijeg srpskog preduzeća”, ali kad komentatori po srpskim sajtovima krenu da rone suze nad Telekomom, to mi stvarno nije jasno.

Pa evo zašto političari, analitičari i građani Srbije smatraju da Telekom ne treba prodavati:

Telekom je naša najuspešnija kompanija

Šta konkretno građani Srbije imaju od Telekoma i njegovog uspeha? Telekom navodno ostvaruje veliku dobit, no samo manji deo dobiti se uplaćuje u budžet dok se ostatak reinvestira. Takođe, ne treba zaboraviti da svoju veliku dobit Telekom najviše duguje dugogodišnjem monopolskom položaju i dranju građana. Meni je čak nekako i degutantno hvaliti se profitom na njihovom mestu. Kao građaninu Srbije bilo bi mi mnogo bolje da je dobit Telekoma upola manja i da je moj račun za telefon upola manji. Ako usluge Telekoma poskupe sledeće godine i on postane još uspešnije srpsko preduzeće hoćete li se veseliti zbog toga?

Protivnici prodaje Telekoma se kao pijani plota drže toga da je Telekom uspešno preduzeće i da ga ne treba prodavati, niko nije odgovorio na pitanje a šta će biti kada Telekom ne bude bio tako uspešan? Ceh za to plaćaće svi poreski obveznici Srbije.

Naravno, sada će neko sa podsmehom reći da Telekom ne može da propadne. Verovatno su ljudi pre dvadeset godina isto mislili i za Zastavu i JAT pa gle čuda ti naši giganti ipak propadoše i beše to veoma bolno, skupo i dugačko iskustvo za sve nas i još uvek traje.

Pitanje je i kada je firmu najbolje prodavati? Da li se firma prodaje kad je najuspešnija i kad najviše vredi, što se po tvrdnjama rukovodstva Telekoma i dešava poslednjih par godina, ili treba sačekati da propadne i prodati je budzašto?

Tu imamo paradoks da trenutno ne želimo da prodajemo Telekom jer je uspešan, a isto tako nismo želeli da prodajemo JAT jer je neuspešan, već je država u par navrata želela da restruktuira JAT, učini ga uspešnim, i onda proda po većoj ceni. Veliku cenu tog restruktuiranja su naravno plaćali poreski obveznici Srbije, a efekte svega procenite sami.

Kada naši političari žele da prodaju državne firme, kada su uspešne ili kada su neuspešne?! Ili ne žele da ih prodaju uopšte jer su fotelje u njima, bile firme uspešne ili ne, zlatne koke u podeli postizbornog plena?

Sada nije pravo vreme za prodaju Telekoma

Odgovor na ovaj komentar se svodi na ovo gore. Niko ne može da kaže kada je pravo vreme za prodaju firme. Telekom sledeće godine može zarađivati duplo više, ali i duplo manje. I dok vlasnik privatne firme odlukom da je proda ili ne riziku izlaže sebe, političari svojim procenama kada je najbolje prodati Telekom riziku izlažu sve poreske obveznike Srbije koji će iz svog džepa pokriti njihove loše odluke.

Prodajemo Telekom za iznos koji dobit Telekoma donese za samo par godina

Ovo je neka nova matematika koja se sad vrti po javnosti a koja mi nije baš najjasnija. Dobit Telekoma je 2010 godine 150 miliona EUR a Vlada traži 1,4 milijarde EUR za 50% vlasništva. Dakle 50% dobiti iznosi 75M EUR, što znači da će Vlada Srbije iznos od 1.400M EUR zaraditi od 50% dobiti Telekoma za 18,6 godina, i to u nekom naučno-fantastičnom scenariju gde akcionari podižu svu dobit i nema nikakvih dodatnih investicija.

Cena je mala

Tržišna cena nečega je onolika koliko je neko spreman da plati to nešto. Ja mogu reći da pramen kose Džastina Bibera vredi isto koliko i moj, tačnije ništa, ali me tržište demantuje jer je neko uvojak kose Džastina Bibera platio $40.000.

Isto tako mi možemo tvrditi da 50% Telekoma vredi 1,4 milijarde dolara, ali nas i tu tržište demantuje jer niko nije spreman da ponudi toliki iznos.

Zašto je Telekom dobio samo jednu, i to polovičnu ponudu, ako je tako uspešno i perspektivno preduzeće? Na to pitanje niko od “branilaca” Telekoma nije dao odgovor, a niko iz medija nije ni postavio to pitanje ni njima a ni sebi i svojim analitičarima. Da li Srbija traži preveliku cenu za Telekom ili jednostavno situacija u toj firmi nije onakva kako je prikazuju brojke?

Potrošiće i pokrašće te pare

Verovatno hoće, ali tom logikom oni već troše i kradu pare koje im donosi uspešni Telekom, u čemu je onda problem da potroše i ove pare od prodaje?! Štaviše, ako Telekom bude još godinama uspešno poslovao kako se sada tvrdi, oni će potrošiti i pokrasti mnogo više nego što će uzeti jednokratno ako prodamo Telekom, zar ne? Da ne idemo toliko daleko i pominjemo slučaj Kolubare i zapitamo se da li je Kolubara jedino državno preduzeće gde se sklapaju sumnjivi poslovi.

Znam, mnogi će reči ali ako dođu neki pošteni na vlast oni će te pare trošiti pametno, ne znam samo na kojim osnovama se zasnivaju takve utopije?

Telekom je preduzeće od strateškog interesa

Moguće, ali država ionako zadržava 50% vlasničkog udela što je više nego dovoljno da imate “strateški” uticaj.

Ovaj tekst predstavlja zbirni odgovor komentatorima po brojnim sajtovima, političarima i ekspertima koji se protive prodaji Telekoma kao da im je iz oka ispao i moje želje da se ne ponavljam, pa sam na jednom mestu napisao sve što mislim o prodaji Telekoma, tj. bar deo onog što mislim u želji da tekst ne bude predugačak. Sledeći put kad mi neko kaže kako Telekom ne treba prodavati, mogu samo da ga uputim na ovaj tekst da pročita moje mišljenje. Tekst naravno predstavlja samo moje lično zdravorazumsko razmišljanje, autor teksta priznaje da nema nikakva ekonomska znanja. :)

Takođe, želeo sam da imam neki tekst koji ću moći da linkujem za nekoliko godina kad u našem najuspešnijem preduzeću koje će ostati u državnom vlasništvu kola krenu nizbrdo. ;)

12 Komentara | Tagovi: Srbija

28 November 2010 - 14:06Ima leka za “odliv mozgova“

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da nema leka za “odliv mozgova” i načina da se zaustavi emigracija visokoobrazovanih građane Srbije jer “država nema para”. I dok se mnogobrojni komentatori isčuđavaju kako je predsednik to mogao da izjavi i propovedaju da je znanje budućnost Srbije te da država mora da nađe para da pomogne mladim obrazovanim ljudima, ja sam zapanjen samim načinom kako naša država uopšte zamišlja pomoć mladim i obrazovanim ljudima za koju, na našu sreću, trenutno nema para.

Ispravite me ako grešim, nemam pred sobom precizne statističke podatke, ali malo sam skeptičan da ljudi emigriraju u Irsku i Veliku Britaniju da bi radili u lokalnoj samoupravi Dablina ili Londona. Sumnjam da je i veliki broj onih koji rade u malobrojnim državnim firmama na zapadu. Ukoliko imamo stručnjake koji rade u istraživačkim institutima u Americi verujem da je velika većina tih instituta u privatnom vlasništvu i da se finansira privatnim investicijama. Drugim rečima, mladi obrazovani ljudi odlaze iz Srbije ne zato što Vlade drugih zemalja imaju para da ulažu u nauku i tehnologiju, već da rade u privatnim kompanijama.

Recept za razvoj Srbije, a samim tim i ostanak mladih ljudi na ovim prostorima je bio i ostao razvoj privatnog sektora i malih i srednjih preduzeća. Državno ulaganje u mlade stručnjake nalaženjem posla u državnoj administraciji i poklanjanjem stanova je samo populistička mera i zamazivanje očiju javnosti bez velikih šansi da donese ikakav prosperitet društvu u narednom periodu, a upravo bi sektor malih i srednjih preduzeća preko poreza najviše finansirao takve egzibicije Vlade.

Paul (2)

No, svedoci smo da razvoj malih i srednjih preduzeća deklarativno podržavaju sve političke stranke, u čemu je onda problem? Problem je što je najveća pomoć preduzetnicima i MSP sektoru smanjenje administracije, pojeftinjenje poslovanja i procedura, jednostavnija i praktična zakonska regulativa, smanjenje poreza… Donošenje svih tih mera podrazumevalo bi i veliku štednju države, otpuštanje zaposlenih po beskorisnim Vladinim agencijama, smanjenje državnog aparata i lokalnih samouprava, hvatanje u koštac sa rekonstrukcijom penzijskog osiguranja i sl. Drugim rečima, stranka koja bi zaista želela da napravi povoljne uslove za razvoj privatnog sektora morala bi da odseče glasačku granu na kojoj sedi a verujem da taj film u Srbiji skorije nećemo da gledamo. Naravno, dugoročno gledano, tim potezima bi prosperiralo celo društvo pa samim tim i država jednog dana kada porezi novootvorenih preduzeća počnu da se slivaju u državnu kasu i nezaposlenost počne da se smanjuje, ali pošto su naši političari kratkovidi ostaje nam samo populizam i krpljenje rupa koje se krpljenjem samo produbljuju.

Nisam od onih koji misle da je u Srbiji isto kao u vreme Miloševića. Nije, mnogo je bolje, ali smo tu gde jesmo pukom evolucijom u proteklih deset godina.

17 Komentara | Tagovi: Politika, Srbija

28 January 2009 - 23:05Studirati ili ne?

Uvek sam izbegavao da pišem o visokom školstvu u Srbiji, bar dok ne stepenujem FON i okačim bar neku diplomu o rep, da ne bi bilo da pišem o “kiselom grožđu”. No, kako je izvesno da do toga u skorije vreme neće doći, a i s obzirom da mi zameraju da malo pišem na blogu, evo i mog mišljenja o visokom školstvu u Srbiji, a sve inspirisano temom na DPT forumu koju je obradilo i par blogera.

Prosek studiranja u Srbiji, i pored Bolonjske deklaracije i raznih novina, i dalje iznosi 7,84 godina što je dvostruko duže od vremena propisanog Bolonjskom deklaracijom. Ako je sad 7,84 predpostavljam da je u moje vreme bilo i gore. Da li je moguće da su mladi u Srbiji toliko glupi da ne žele što pre da završe fakultet i krenu u život svojim putem? Posmatrajući moje prijatelje i rođake koji su se odvažili da krenu u avanturu zvanu studiranje u Srbiji, ne bih rekao. Većinom se radi o ljudima koji nisu ni lenji ni glupi da ne vide očigledne beneficije koje sa sobom donosi fakultetska diploma. Kako je onda moguće da su i danas, desetak godina nakon upisivanja tih fakulteta, oni koji su završili fakultete u manjini naspram onih koji još uvek imaju 1-10 ispita do kraja i trenutno se bave nečim što ima ili nema veze sa onim što su studirali? Da napomenem da su i oni “diplomirani” taj status stekli otprilike nakon 7-8 godina studiranja.

U ovoj zemlji kao da niko ne vidi koliko je visoko školstvo zapravo jedan veliki i gorući problem Srbije. Velike pare poreskih obveznika se troše na finasiranje visokog školstva a da je pri tome to visoko školstvo potpuno neefikasno u proizvođenju kadrova čim im je za tako nešto u proseku potrebno skoro 8 godina, ne uzimajući u obzir one koji na kraju i ne diplomiraju. Grubo gledano, državni fakulteti su gubitaši kao i Zastava u koju država upumpava silan kapital i održava stanje as-is umesto da se suoči sa problemima. No šteta od neefikasnih fakulteta je mnogo veća od neefikasne Zastave. Umesto da imamo armiju mladih i školovanih ljudi sa 23-24 godine, koji bi počeli svojim radom da doprinose društvu, pokreću male biznise i sl. mi dobijamo armiju umornih studenata u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama koji tek tada, kad završe svoje školovanje ili potpuno dignu ruke od njega, gledaju šta dalje da rade sa svojim životom.

Odgovor na pitanje studirati ili ne u Srbiji? Ukoliko želite da se školujete i u mogućnosti ste da upišete neki od sve brojnijih prvatnih fakulteta, onda je moj odgovor DA. Privatni fakulteti će vam uštedeti mnogo vremena i novca i na kraju ćete dobiti ono što ste i želeli, fakultetsku diplomu. Ukoliko za vaš odabrani poziv ne postoji privatni fakultet, onda neka vam je bog u pomoći. :)

Nema komentara | Tagovi: Politika, Srbija