8 February 2013 - 14:41Država d’ uradi nešto za IT

Ovih dana će na Internetu aktuelna tema biti “podrška države razvoju IT sekotra“. Da skratim uvod i odmah iznesem svoje mišljenje da sam protiv ovakvih mera. Pri tom ne mislim da se ovaj ili onaj član može poboljšati na neki način jer se ionako radi samo o predlogu u načelu, ja sam protiv da ovo zaživi na bilo koji način jer nam ne treba i jer nam škodi.

Pre samo par meseci PDV je u Srbiji povećan sa 18% na 20% da bi se popunila rupa u budžetu. Pre par meseci je i porez na dobit preduzeća povećan sa 10% na 15%. Sve firme i svi građani Srbije danas plaćaju veći porez nego pre par meseci jer tobož nema para.

I dok svi poreski obveznici Srbije danas plaćaju veći porez, oni neki, jednakiji od drugih, dobiće razne olakšice, bespovratna sredstva i slično da od novca poreskih obveznika razvijaju privatni biznis. Da li su u pitanju programeri, malinari, poljoprivrednici, nebitno je, pogrešan je princip.

null

Svaki porez sadrži i svoju socijalnu komponentu gde svi plaćamo za one koji iz objektivnih razloga ne mogu da zarade i to je društveno prihvatljivo manje više svima. IT industrija i ljudi koji u njoj rade nisu socijalna kategorija. Tržište za razne vrste informatičlkih usluga svuda u svetu raste i po obimu i po prihodima. IT industrija u Srbiji je već sada uspešna po rečima samih političara.

Ja lično ne poznajem nijednog IT stručnjaka, školovanog ili ne, koji je bez posla a uz to im je prosek plata daleko veći od proseka u Srbiji. Kojom logikom je neko došao na ideju da platu od 1000+EUR u Srbiji delom rastereti poreza i doprinosa, dok neka kasirka u prodavnici plaća punu cenu poreza na svojih 200 EUR plate, meni nije poznato.

Ovom prilikom se čak neću ni obazirati na mogućnost korupcije i burazerskih veza kome će ove olakšice zaista i biti odobrene.

Neko me je pitao pa kad sam protiv šta bih ja “od države” u stvari? Kako ona meni da pomogne? Moj odgovor je veoma prost, da radi svoj posao i da se ne bavi tuđim.

Ako pokrenemo neku filozofsku raspravu šta je to država i čime se ona bavi, doći ćemo da zaključka da su neke osnovne funkcije koje je jedna moderna država preuzela na sebe odbrana zemlje, zakonodavstvo, sudstvo, zaštita građana i njihove imovine, finasiranje infrastrukture. Postoje i stvari koje države delegiraju u većoj ili manjoj meri na privatni sektor, ali je ova naša država zadržala gotovo ekskluzivno pravo da se bavi i zdravstvom, školstvom, penzionim sistemom i drugim stvarima.

U koliko od ovih oblasti je po vama država Srbija zaradila prelaznu ocenu, neku jaku četvorku ili peticu i da ne pominjemo? Imamo situaciju gde pored svih poreza i doprinosa za zdravstvo, rendgene i inkubatore za bolnice mora da kupuje privatni fond koji se finansira donacijama, dok sa druge strane država kroz subvencije finansira privatne firme i gradi hotele po planinama?!

Eto, to je moja želja, da vidim boljitak od poreza koji se plaća, boljitak koji se neće meriti brojem zaposlenih u javnom sektoru. Iako se mnogo kuka na poreze i doprinose u Srbiji oni su zapravo na nivou evropskog proseka, ni mnogo manji ni mnogo veći. Pitanje je kakav boljitak u svojoj sredini od svog poreza vidi radnik u Nemačkoj, a kakav boljitak oseti jedan Srbin? Dokle god taj pomak nije vidljiv i poreska stopa od 1% je mnogo.

To će se po mom mišljenu u Srbiji desiti – nikad. Za političare je socijalizam raj na zemlji, građani Srbije na žalost i dalje veruju da je socijalizam nabolje državno uređenje, ali eto nikako da za ovih 60 godina nađemo dovoljno sposobne i dovoljno poštene političare da naprave pravi modalitet istog. Mediji prate masu i svaki dan skreću pažnju da država treba d’ uradi nešto povodom ovoga ili onoga. U skladu sa željama dobili smo i ovaj novi predlog podsticaja… Juče su to bili malinari, danas ova naša industrija, sutra neko treći, princip je uvek isti, i uvek pogrešan.

14 Komentara | Tagovi: Preduzetništvo, Softver, Srbija

10 January 2008 - 22:47Licencni i slobodni softver

Krajem prošle godine dosta se govorilo o licencnom i slobodnom softveru. Saopštenje da su poreski inspektori započeli kontrolu legalnosti softvera uplašilo je mnoge preduzetnike i vlasnike malih i srednjih preduzeća, a nedugo zatim pojavilo se i pomalo nejasno saopštenje Ministrastva za telekomunikacije i informatičko društvo da se radi na prevođenju popularnih open source softverskih paketa na srpski jezik, uključujući tu i neke Linux distribucije i OpenOffice.

Koliko sam video iz razgovora sa prijateljima, većina vlasnika malih firmi bi se nekako i pomirila sa 150 EUR izdvojenih za Windows, ali većina prosto ne može da veruje da Office košta od 250 do 700 EUR zavisno od uključenih paketa i toga da li se radi o retail ili OEM pakovanju. Ova neverica je sasvim razumljiva s obzirom da velika većina iz Office paketa koristi uglavnom Word i to za stvari koje može da odradi i WordPad.

Na svu sreću postoje i besplatna rešenja poput OpenOffica koga i sam od nedavno koristim na svom novom računaru koji je stigao sa preinstaliranim licencnim Windowsom. Trudim se da na računaru imam samo legalan ili besplatan softver. Uplatio sam pretplatu na firewall i antivirus program i registrovao neke shareware i evaluation programe koje koristim a još par imam u planu. Ne verujem da će poreski inspektori proveravati da li ste registrovali neki shareware ili ne, ali jednostavno mislim da je to moja obaveza s obzirom da sam i sam na neki način u softverskoj industriji i da ne mogu očekivati da neko poštuje i ceni moj rad dok i ja sam koristim krekovane programe.

open officeNo vratimo se na OpenOffice. Ni sam ne spadam u napredne korisnike Ofisa mada sam ranije radio razne stvari sa Excelom tako da i u mom slučaju OpenOffice zadovoljava sve potrebe. Na Writer nemam nekih većih zamerki, a moram priznati da mi Excel ipak nekako bolje leži od Scalca, ali s obzirom na intezitet korišćenja ovih proizvoda nisam ni stigao da se sa njima bolje upoznam. Uspeo sam da sklopim i jednu prezentaciju sa Impressom koja ništa bolje ne bi ispala ni u PowerPointu s obzirom da sam i PowerPoint pokrenuo možda tri puta u životu. Sve u svemu, OpenOffice je za mene savršen izbor.

Na konto toga, hteo bih i da svim vlasnicima malih firmi koji razmišljaju o legalizaciji softvera dam par preporuka i saveta.

Razmislite o legalizaciji Windowsa. Iako su Linux rešenja u startu besplatna, postavlja se pitanje održavanja i servisiranja. Windows svako poznaje pomalo i verovatno u vašem okruženju postoji neko kome se možete obratiti za pomoć ili besplatan savet. Uvek je tu i onaj “mali iz komšiluka” koji će za džeparac doći da vam preinstalira drajvere za štampač. Sa druge strane, pitanje je šta možete raditi sa Linux rešenjem ako nešto krene po zlu i koliko ljudi poznajete koji vam mogu pomoći da rešite problem. Ako već postoji aministrator koji održava računare u vašem preduzeću ili za to angažujete drugu firmu, proverite da li bi prelazak na Linux rešenje uvećao i troškove administracije. U slučaju da vas održavanje Linux računara neće iznositi skuplje od održavanja Windows računara, možete i razmisliti o prelasku na Linux. Imajte na umu i softver koji koristite. Ukoliko već imate neku aplikaciju namenski napravljenu za vaše preduzeće, sva je prilika da je ona pisana za Windows pa vam i to u neku ruku diktira izbor, ako izuzmemo virtuelne mašine pod Linuxom.

Istražite i isprobajte besplatne alternative za Office i ostale softverske pakete koje koristite. Ukoliko koristite Word da biste centrirali i podebljali naslov dokumenta i Excel da biste sabrali dve kolone, koristite OpenOffice. Pri tome ne želim da kažem da se OpenOffice ne može koristiti i za napredniji rad, samo u gore navedenom slučaju jednostavno nemate dilemu, besplatan softver je rešenje za vas. Ukoliko ste napredni korisnik Offica onda ste verovatno i sami svesni njegovih mogućnosti pa ćete lakše prihvatiti i njegovu cenu, ali u svakom slučaju isprobajte i OpenOffice.

Sve što važi za Office važi i za bilo koji softverski paket, odredite koliko je neki softverski paket bitan za vaš posao. Ukoliko vaš posao zavisi npr. od Photoshopa, kupite ga. No, ako Photoshop koristite jednom mesečno da editujete neku sliku, sva je prilika da možete naći neki besplatan ili bar jeftin shareware program koji može zameniti Photoshop za vaše potrebe.

Office viewers

Čak i kada kupujete licencu za softver nije neophodno da sve računare u firmi opremite licencnim softverom. Office/OpenOffice kombinacija ima smisla i može smanjiti troškove uvođenja legalnog softvera.

Microsoft takođe nudi i besplatne pregledače (viewers) za sve Office dokumente. Verovatno velika većina kao ni ja za ovo nije čula jer nam zahvaljujući pirateriji nikada nije ni bilo potrebno. Ja sam za Office Viewere saznao prilikom rada na jednom projektu sa svojim partnerom iz Australije koji mi je objasnio da ni preduzeća u Australiji nisu luda da kupuju više Office licenci nego što je zaista neophodno. Na mašine za koje nije neophodno da imaju Office, instaliraju se pregledači pomoću kojih zaposleni mogu da čitaju i štampaju sve Office dokumente bez problema.

Ovi pregledači su dosta zgodni čak i ako imate Office/OpenOffice. Veoma brzo se podižu u odnosu na Office/OpenOffice programe i ako gledate puno PowerPoint prezentacija ili čitate Word dokumente mnogo češće nego što ih editujete, veoma je zgodno podesiti viewere kao default programe za otvaranje Office dokumenata.

1 Komentar | Tagovi: Softver