8 February 2013 - 14:41Država d’ uradi nešto za IT

Ovih dana će na Internetu aktuelna tema biti “podrška države razvoju IT sekotra“. Da skratim uvod i odmah iznesem svoje mišljenje da sam protiv ovakvih mera. Pri tom ne mislim da se ovaj ili onaj član može poboljšati na neki način jer se ionako radi samo o predlogu u načelu, ja sam protiv da ovo zaživi na bilo koji način jer nam ne treba i jer nam škodi.

Pre samo par meseci PDV je u Srbiji povećan sa 18% na 20% da bi se popunila rupa u budžetu. Pre par meseci je i porez na dobit preduzeća povećan sa 10% na 15%. Sve firme i svi građani Srbije danas plaćaju veći porez nego pre par meseci jer tobož nema para.

I dok svi poreski obveznici Srbije danas plaćaju veći porez, oni neki, jednakiji od drugih, dobiće razne olakšice, bespovratna sredstva i slično da od novca poreskih obveznika razvijaju privatni biznis. Da li su u pitanju programeri, malinari, poljoprivrednici, nebitno je, pogrešan je princip.

null

Svaki porez sadrži i svoju socijalnu komponentu gde svi plaćamo za one koji iz objektivnih razloga ne mogu da zarade i to je društveno prihvatljivo manje više svima. IT industrija i ljudi koji u njoj rade nisu socijalna kategorija. Tržište za razne vrste informatičlkih usluga svuda u svetu raste i po obimu i po prihodima. IT industrija u Srbiji je već sada uspešna po rečima samih političara.

Ja lično ne poznajem nijednog IT stručnjaka, školovanog ili ne, koji je bez posla a uz to im je prosek plata daleko veći od proseka u Srbiji. Kojom logikom je neko došao na ideju da platu od 1000+EUR u Srbiji delom rastereti poreza i doprinosa, dok neka kasirka u prodavnici plaća punu cenu poreza na svojih 200 EUR plate, meni nije poznato.

Ovom prilikom se čak neću ni obazirati na mogućnost korupcije i burazerskih veza kome će ove olakšice zaista i biti odobrene.

Neko me je pitao pa kad sam protiv šta bih ja “od države” u stvari? Kako ona meni da pomogne? Moj odgovor je veoma prost, da radi svoj posao i da se ne bavi tuđim.

Ako pokrenemo neku filozofsku raspravu šta je to država i čime se ona bavi, doći ćemo da zaključka da su neke osnovne funkcije koje je jedna moderna država preuzela na sebe odbrana zemlje, zakonodavstvo, sudstvo, zaštita građana i njihove imovine, finasiranje infrastrukture. Postoje i stvari koje države delegiraju u većoj ili manjoj meri na privatni sektor, ali je ova naša država zadržala gotovo ekskluzivno pravo da se bavi i zdravstvom, školstvom, penzionim sistemom i drugim stvarima.

U koliko od ovih oblasti je po vama država Srbija zaradila prelaznu ocenu, neku jaku četvorku ili peticu i da ne pominjemo? Imamo situaciju gde pored svih poreza i doprinosa za zdravstvo, rendgene i inkubatore za bolnice mora da kupuje privatni fond koji se finansira donacijama, dok sa druge strane država kroz subvencije finansira privatne firme i gradi hotele po planinama?!

Eto, to je moja želja, da vidim boljitak od poreza koji se plaća, boljitak koji se neće meriti brojem zaposlenih u javnom sektoru. Iako se mnogo kuka na poreze i doprinose u Srbiji oni su zapravo na nivou evropskog proseka, ni mnogo manji ni mnogo veći. Pitanje je kakav boljitak u svojoj sredini od svog poreza vidi radnik u Nemačkoj, a kakav boljitak oseti jedan Srbin? Dokle god taj pomak nije vidljiv i poreska stopa od 1% je mnogo.

To će se po mom mišljenu u Srbiji desiti – nikad. Za političare je socijalizam raj na zemlji, građani Srbije na žalost i dalje veruju da je socijalizam nabolje državno uređenje, ali eto nikako da za ovih 60 godina nađemo dovoljno sposobne i dovoljno poštene političare da naprave pravi modalitet istog. Mediji prate masu i svaki dan skreću pažnju da država treba d’ uradi nešto povodom ovoga ili onoga. U skladu sa željama dobili smo i ovaj novi predlog podsticaja… Juče su to bili malinari, danas ova naša industrija, sutra neko treći, princip je uvek isti, i uvek pogrešan.

14 Komentara | Tagovi: Preduzetništvo, Softver, Srbija

8 June 2011 - 12:57Privatnik = sumnjivo lice

Naslov je pozajmljen sa Twittera, samo se ne sećam ko je autor istog

Pre neki dan podneo sam zahtev za uvođenje telefonskog priključka za pravno lice kod Telekoma. Cena telefonskog priključka za pravna lica iznosi skoro 12.000 što je duplo više od cene priključka za fizička lica. Sumnjam da se ova dva priključka po bilo čemu razlikuju, ali šta ja znam, možda se ovaj priključak za pravna lica ipak duplo bolje čuje. :)

Pravna lica nekako uvek sve plaćaju skuplje. Nedavno se na Tržišnom rešenju rasplamsala diskusija zašto su firme dužne da plate basnoslovne kazne za saobraćajne prekršaje svojih vozača. Dupli cenovnici su samo jedan od problema, poznato je da su preduzetnici i pravna lica izloženi i mnogim drugim troškovima za koje je teško naći opravdanje, kao recimo velike takse za frimarine u Beogradu i nekim drugim gradovima nezavisno od toga da li “ističete” firmu ili ne, ili recimo GPRS modul za fiskalnu kasu za koji niko nikad nije utvrdio čemu služi.


Privatnik, onako kako ga zamišlja država

Nikako ne mogu da se otmem utisku da naša država i sistem firme tretiraju kao neku prebogatu buržoaziju kojoj pare prelivaju na sve strane. Kao da je za mnoge stvari vreme stalo tamo negde u 1970 kada su sve firme imali po 20 i više radnika, velike zgrade i puno para. Prve privatne firme u Srbiji su takođe bile uslovno rečeno bogate jer je nekada za osnivanje preduzeća bio neophodan osnivački kapital od $10.000 USD (ako se ne varam?) što i danas ne zvuči kao mala cifra, a kamoli u “ono vreme”. Valjda je i njih tada vredelo odrati na svakom koraku.

Vremena se menjaju. Na svu sreću firmu je danas u Srbiji dosta lako i relativno jeftino osnovati, barem inicijelni troškovi nisu veliki, ali je nekako način razmišljanja u sistemu i društvu ostao nepromenjen kao i mnogi drugi zakoni i podzakonski akti. Privatnik se u većini slučajeva tretira kao sumnjivo lice kome sve treba naplatiti što skuplje i na svakom koraku. Naravno, podrazumeva se i da isti uvek nešto “muva”.

No, kada se malo pogleda statistika, preduzetništvo nije nimalo ružičasto. Čak i u mnogo boljim poslovnim sredinama od Srbije, mnogo je veća verovatnoća da ćete nakon par godina poslovanja staviti ključ u bravu nego da ćete poslovati uspešno. Zar je neophodno ionako trnovit put još više komplikovati visokim izdacima i komplikovanim procedurama u nekim oblastima?

Struktura ekonomije se takođe menja, pa tako i profil jedne prosečne “firme”. Možda je “firma” pre 20-30 godina podrazumevala veliki kapital, proizvodne pogone i 20 radnika na platnom spisku, ali sa razvojem novih tehnologija i sve većim udelom uslužnih delatnosti u strukturi ekonomije ta slika se znatno promenila čak i kod nas. Danas vam je dovoljan laptop i WiFi u kafiću da biste pokrenuli uspešan mali biznis.

Ukoliko želimo da mala i srednja preduzeća budu okosnica naše ekonomije, vreme je da naši zakonodavci shvate da takva preduzeća zaista postoje i da sa reči pređu na dela. Pa dragi moji zakonodavci, sledeći put kada donosite neki zakon za pravna lica i preduzetnike, ne zamišljajte u svojoj glavi Telenor i US Steel Steal već Peru i Lazu koji sede u garaži i razvijaju softversko rešenje koje će sutra ponuditi svetu.

19 Komentara | Tagovi: Preduzetništvo, Srbija