28 November 2010 - 14:06Ima leka za “odliv mozgova“

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da nema leka za “odliv mozgova” i načina da se zaustavi emigracija visokoobrazovanih građane Srbije jer “država nema para”. I dok se mnogobrojni komentatori isčuđavaju kako je predsednik to mogao da izjavi i propovedaju da je znanje budućnost Srbije te da država mora da nađe para da pomogne mladim obrazovanim ljudima, ja sam zapanjen samim načinom kako naša država uopšte zamišlja pomoć mladim i obrazovanim ljudima za koju, na našu sreću, trenutno nema para.

Ispravite me ako grešim, nemam pred sobom precizne statističke podatke, ali malo sam skeptičan da ljudi emigriraju u Irsku i Veliku Britaniju da bi radili u lokalnoj samoupravi Dablina ili Londona. Sumnjam da je i veliki broj onih koji rade u malobrojnim državnim firmama na zapadu. Ukoliko imamo stručnjake koji rade u istraživačkim institutima u Americi verujem da je velika većina tih instituta u privatnom vlasništvu i da se finansira privatnim investicijama. Drugim rečima, mladi obrazovani ljudi odlaze iz Srbije ne zato što Vlade drugih zemalja imaju para da ulažu u nauku i tehnologiju, već da rade u privatnim kompanijama.

Recept za razvoj Srbije, a samim tim i ostanak mladih ljudi na ovim prostorima je bio i ostao razvoj privatnog sektora i malih i srednjih preduzeća. Državno ulaganje u mlade stručnjake nalaženjem posla u državnoj administraciji i poklanjanjem stanova je samo populistička mera i zamazivanje očiju javnosti bez velikih šansi da donese ikakav prosperitet društvu u narednom periodu, a upravo bi sektor malih i srednjih preduzeća preko poreza najviše finansirao takve egzibicije Vlade.

Paul (2)

No, svedoci smo da razvoj malih i srednjih preduzeća deklarativno podržavaju sve političke stranke, u čemu je onda problem? Problem je što je najveća pomoć preduzetnicima i MSP sektoru smanjenje administracije, pojeftinjenje poslovanja i procedura, jednostavnija i praktična zakonska regulativa, smanjenje poreza… Donošenje svih tih mera podrazumevalo bi i veliku štednju države, otpuštanje zaposlenih po beskorisnim Vladinim agencijama, smanjenje državnog aparata i lokalnih samouprava, hvatanje u koštac sa rekonstrukcijom penzijskog osiguranja i sl. Drugim rečima, stranka koja bi zaista želela da napravi povoljne uslove za razvoj privatnog sektora morala bi da odseče glasačku granu na kojoj sedi a verujem da taj film u Srbiji skorije nećemo da gledamo. Naravno, dugoročno gledano, tim potezima bi prosperiralo celo društvo pa samim tim i država jednog dana kada porezi novootvorenih preduzeća počnu da se slivaju u državnu kasu i nezaposlenost počne da se smanjuje, ali pošto su naši političari kratkovidi ostaje nam samo populizam i krpljenje rupa koje se krpljenjem samo produbljuju.

Nisam od onih koji misle da je u Srbiji isto kao u vreme Miloševića. Nije, mnogo je bolje, ali smo tu gde jesmo pukom evolucijom u proteklih deset godina.

17 Komentara | Tagovi: Politika, Srbija

28 January 2009 - 23:05Studirati ili ne?

Uvek sam izbegavao da pišem o visokom školstvu u Srbiji, bar dok ne stepenujem FON i okačim bar neku diplomu o rep, da ne bi bilo da pišem o “kiselom grožđu”. No, kako je izvesno da do toga u skorije vreme neće doći, a i s obzirom da mi zameraju da malo pišem na blogu, evo i mog mišljenja o visokom školstvu u Srbiji, a sve inspirisano temom na DPT forumu koju je obradilo i par blogera.

Prosek studiranja u Srbiji, i pored Bolonjske deklaracije i raznih novina, i dalje iznosi 7,84 godina što je dvostruko duže od vremena propisanog Bolonjskom deklaracijom. Ako je sad 7,84 predpostavljam da je u moje vreme bilo i gore. Da li je moguće da su mladi u Srbiji toliko glupi da ne žele što pre da završe fakultet i krenu u život svojim putem? Posmatrajući moje prijatelje i rođake koji su se odvažili da krenu u avanturu zvanu studiranje u Srbiji, ne bih rekao. Većinom se radi o ljudima koji nisu ni lenji ni glupi da ne vide očigledne beneficije koje sa sobom donosi fakultetska diploma. Kako je onda moguće da su i danas, desetak godina nakon upisivanja tih fakulteta, oni koji su završili fakultete u manjini naspram onih koji još uvek imaju 1-10 ispita do kraja i trenutno se bave nečim što ima ili nema veze sa onim što su studirali? Da napomenem da su i oni “diplomirani” taj status stekli otprilike nakon 7-8 godina studiranja.

U ovoj zemlji kao da niko ne vidi koliko je visoko školstvo zapravo jedan veliki i gorući problem Srbije. Velike pare poreskih obveznika se troše na finasiranje visokog školstva a da je pri tome to visoko školstvo potpuno neefikasno u proizvođenju kadrova čim im je za tako nešto u proseku potrebno skoro 8 godina, ne uzimajući u obzir one koji na kraju i ne diplomiraju. Grubo gledano, državni fakulteti su gubitaši kao i Zastava u koju država upumpava silan kapital i održava stanje as-is umesto da se suoči sa problemima. No šteta od neefikasnih fakulteta je mnogo veća od neefikasne Zastave. Umesto da imamo armiju mladih i školovanih ljudi sa 23-24 godine, koji bi počeli svojim radom da doprinose društvu, pokreću male biznise i sl. mi dobijamo armiju umornih studenata u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama koji tek tada, kad završe svoje školovanje ili potpuno dignu ruke od njega, gledaju šta dalje da rade sa svojim životom.

Odgovor na pitanje studirati ili ne u Srbiji? Ukoliko želite da se školujete i u mogućnosti ste da upišete neki od sve brojnijih prvatnih fakulteta, onda je moj odgovor DA. Privatni fakulteti će vam uštedeti mnogo vremena i novca i na kraju ćete dobiti ono što ste i želeli, fakultetsku diplomu. Ukoliko za vaš odabrani poziv ne postoji privatni fakultet, onda neka vam je bog u pomoći. :)

Nema komentara | Tagovi: Politika, Srbija