8 June 2011 - 12:57Privatnik = sumnjivo lice

Naslov je pozajmljen sa Twittera, samo se ne sećam ko je autor istog

Pre neki dan podneo sam zahtev za uvođenje telefonskog priključka za pravno lice kod Telekoma. Cena telefonskog priključka za pravna lica iznosi skoro 12.000 što je duplo više od cene priključka za fizička lica. Sumnjam da se ova dva priključka po bilo čemu razlikuju, ali šta ja znam, možda se ovaj priključak za pravna lica ipak duplo bolje čuje. :)

Pravna lica nekako uvek sve plaćaju skuplje. Nedavno se na Tržišnom rešenju rasplamsala diskusija zašto su firme dužne da plate basnoslovne kazne za saobraćajne prekršaje svojih vozača. Dupli cenovnici su samo jedan od problema, poznato je da su preduzetnici i pravna lica izloženi i mnogim drugim troškovima za koje je teško naći opravdanje, kao recimo velike takse za frimarine u Beogradu i nekim drugim gradovima nezavisno od toga da li “ističete” firmu ili ne, ili recimo GPRS modul za fiskalnu kasu za koji niko nikad nije utvrdio čemu služi.


Privatnik, onako kako ga zamišlja država

Nikako ne mogu da se otmem utisku da naša država i sistem firme tretiraju kao neku prebogatu buržoaziju kojoj pare prelivaju na sve strane. Kao da je za mnoge stvari vreme stalo tamo negde u 1970 kada su sve firme imali po 20 i više radnika, velike zgrade i puno para. Prve privatne firme u Srbiji su takođe bile uslovno rečeno bogate jer je nekada za osnivanje preduzeća bio neophodan osnivački kapital od $10.000 USD (ako se ne varam?) što i danas ne zvuči kao mala cifra, a kamoli u “ono vreme”. Valjda je i njih tada vredelo odrati na svakom koraku.

Vremena se menjaju. Na svu sreću firmu je danas u Srbiji dosta lako i relativno jeftino osnovati, barem inicijelni troškovi nisu veliki, ali je nekako način razmišljanja u sistemu i društvu ostao nepromenjen kao i mnogi drugi zakoni i podzakonski akti. Privatnik se u većini slučajeva tretira kao sumnjivo lice kome sve treba naplatiti što skuplje i na svakom koraku. Naravno, podrazumeva se i da isti uvek nešto “muva”.

No, kada se malo pogleda statistika, preduzetništvo nije nimalo ružičasto. Čak i u mnogo boljim poslovnim sredinama od Srbije, mnogo je veća verovatnoća da ćete nakon par godina poslovanja staviti ključ u bravu nego da ćete poslovati uspešno. Zar je neophodno ionako trnovit put još više komplikovati visokim izdacima i komplikovanim procedurama u nekim oblastima?

Struktura ekonomije se takođe menja, pa tako i profil jedne prosečne “firme”. Možda je “firma” pre 20-30 godina podrazumevala veliki kapital, proizvodne pogone i 20 radnika na platnom spisku, ali sa razvojem novih tehnologija i sve većim udelom uslužnih delatnosti u strukturi ekonomije ta slika se znatno promenila čak i kod nas. Danas vam je dovoljan laptop i WiFi u kafiću da biste pokrenuli uspešan mali biznis.

Ukoliko želimo da mala i srednja preduzeća budu okosnica naše ekonomije, vreme je da naši zakonodavci shvate da takva preduzeća zaista postoje i da sa reči pređu na dela. Pa dragi moji zakonodavci, sledeći put kada donosite neki zakon za pravna lica i preduzetnike, ne zamišljajte u svojoj glavi Telenor i US Steel Steal već Peru i Lazu koji sede u garaži i razvijaju softversko rešenje koje će sutra ponuditi svetu.

19 Komentara | Tagovi: Preduzetništvo, Srbija