30 April 2011 - 3:13Telekom Srbije

Da budem iskren, nikako ne razumem histeriju oko prodaje Telekoma koja vlada u našoj javnosti. Kada zbog prodaje Telekoma kukaju političari to mi je jasno jer će oni i njihove kolege sutra sedeti po upravnim odborima i direktorskim foteljama “najuspešnijeg srpskog preduzeća”, ali kad komentatori po srpskim sajtovima krenu da rone suze nad Telekomom, to mi stvarno nije jasno.

Pa evo zašto političari, analitičari i građani Srbije smatraju da Telekom ne treba prodavati:

Telekom je naša najuspešnija kompanija

Šta konkretno građani Srbije imaju od Telekoma i njegovog uspeha? Telekom navodno ostvaruje veliku dobit, no samo manji deo dobiti se uplaćuje u budžet dok se ostatak reinvestira. Takođe, ne treba zaboraviti da svoju veliku dobit Telekom najviše duguje dugogodišnjem monopolskom položaju i dranju građana. Meni je čak nekako i degutantno hvaliti se profitom na njihovom mestu. Kao građaninu Srbije bilo bi mi mnogo bolje da je dobit Telekoma upola manja i da je moj račun za telefon upola manji. Ako usluge Telekoma poskupe sledeće godine i on postane još uspešnije srpsko preduzeće hoćete li se veseliti zbog toga?

Protivnici prodaje Telekoma se kao pijani plota drže toga da je Telekom uspešno preduzeće i da ga ne treba prodavati, niko nije odgovorio na pitanje a šta će biti kada Telekom ne bude bio tako uspešan? Ceh za to plaćaće svi poreski obveznici Srbije.

Naravno, sada će neko sa podsmehom reći da Telekom ne može da propadne. Verovatno su ljudi pre dvadeset godina isto mislili i za Zastavu i JAT pa gle čuda ti naši giganti ipak propadoše i beše to veoma bolno, skupo i dugačko iskustvo za sve nas i još uvek traje.

Pitanje je i kada je firmu najbolje prodavati? Da li se firma prodaje kad je najuspešnija i kad najviše vredi, što se po tvrdnjama rukovodstva Telekoma i dešava poslednjih par godina, ili treba sačekati da propadne i prodati je budzašto?

Tu imamo paradoks da trenutno ne želimo da prodajemo Telekom jer je uspešan, a isto tako nismo želeli da prodajemo JAT jer je neuspešan, već je država u par navrata želela da restruktuira JAT, učini ga uspešnim, i onda proda po većoj ceni. Veliku cenu tog restruktuiranja su naravno plaćali poreski obveznici Srbije, a efekte svega procenite sami.

Kada naši političari žele da prodaju državne firme, kada su uspešne ili kada su neuspešne?! Ili ne žele da ih prodaju uopšte jer su fotelje u njima, bile firme uspešne ili ne, zlatne koke u podeli postizbornog plena?

Sada nije pravo vreme za prodaju Telekoma

Odgovor na ovaj komentar se svodi na ovo gore. Niko ne može da kaže kada je pravo vreme za prodaju firme. Telekom sledeće godine može zarađivati duplo više, ali i duplo manje. I dok vlasnik privatne firme odlukom da je proda ili ne riziku izlaže sebe, političari svojim procenama kada je najbolje prodati Telekom riziku izlažu sve poreske obveznike Srbije koji će iz svog džepa pokriti njihove loše odluke.

Prodajemo Telekom za iznos koji dobit Telekoma donese za samo par godina

Ovo je neka nova matematika koja se sad vrti po javnosti a koja mi nije baš najjasnija. Dobit Telekoma je 2010 godine 150 miliona EUR a Vlada traži 1,4 milijarde EUR za 50% vlasništva. Dakle 50% dobiti iznosi 75M EUR, što znači da će Vlada Srbije iznos od 1.400M EUR zaraditi od 50% dobiti Telekoma za 18,6 godina, i to u nekom naučno-fantastičnom scenariju gde akcionari podižu svu dobit i nema nikakvih dodatnih investicija.

Cena je mala

Tržišna cena nečega je onolika koliko je neko spreman da plati to nešto. Ja mogu reći da pramen kose Džastina Bibera vredi isto koliko i moj, tačnije ništa, ali me tržište demantuje jer je neko uvojak kose Džastina Bibera platio $40.000.

Isto tako mi možemo tvrditi da 50% Telekoma vredi 1,4 milijarde dolara, ali nas i tu tržište demantuje jer niko nije spreman da ponudi toliki iznos.

Zašto je Telekom dobio samo jednu, i to polovičnu ponudu, ako je tako uspešno i perspektivno preduzeće? Na to pitanje niko od “branilaca” Telekoma nije dao odgovor, a niko iz medija nije ni postavio to pitanje ni njima a ni sebi i svojim analitičarima. Da li Srbija traži preveliku cenu za Telekom ili jednostavno situacija u toj firmi nije onakva kako je prikazuju brojke?

Potrošiće i pokrašće te pare

Verovatno hoće, ali tom logikom oni već troše i kradu pare koje im donosi uspešni Telekom, u čemu je onda problem da potroše i ove pare od prodaje?! Štaviše, ako Telekom bude još godinama uspešno poslovao kako se sada tvrdi, oni će potrošiti i pokrasti mnogo više nego što će uzeti jednokratno ako prodamo Telekom, zar ne? Da ne idemo toliko daleko i pominjemo slučaj Kolubare i zapitamo se da li je Kolubara jedino državno preduzeće gde se sklapaju sumnjivi poslovi.

Znam, mnogi će reči ali ako dođu neki pošteni na vlast oni će te pare trošiti pametno, ne znam samo na kojim osnovama se zasnivaju takve utopije?

Telekom je preduzeće od strateškog interesa

Moguće, ali država ionako zadržava 50% vlasničkog udela što je više nego dovoljno da imate “strateški” uticaj.

Ovaj tekst predstavlja zbirni odgovor komentatorima po brojnim sajtovima, političarima i ekspertima koji se protive prodaji Telekoma kao da im je iz oka ispao i moje želje da se ne ponavljam, pa sam na jednom mestu napisao sve što mislim o prodaji Telekoma, tj. bar deo onog što mislim u želji da tekst ne bude predugačak. Sledeći put kad mi neko kaže kako Telekom ne treba prodavati, mogu samo da ga uputim na ovaj tekst da pročita moje mišljenje. Tekst naravno predstavlja samo moje lično zdravorazumsko razmišljanje, autor teksta priznaje da nema nikakva ekonomska znanja. :)

Takođe, želeo sam da imam neki tekst koji ću moći da linkujem za nekoliko godina kad u našem najuspešnijem preduzeću koje će ostati u državnom vlasništvu kola krenu nizbrdo. ;)

12 Komentara | Tagovi: Srbija

Komentari:

  1. Dragoslav napisa;
    30 Apr 2011 - 9:11

    Telekom je godinama bio najveca kocnica telekomunikacionog razvoja u Srbiji. Apsurd, da moraš da potplatiš nekoga da bio dobio fiksni broj. Pre 6 godina smo potplaćivali da bi dobili još jedan broj u firmi. Znači u vreme kad se u Nemačkoj biju ko će da ti da veći poklon da uzmeš fiksnu liniju kod njega, kod nas su dvojnici i potplaćivanje za broj. Ista stvar sa ADSL-om. Sve mora da ide preko njih, samo oni imaju pravo na postavljanje opreme i last mile kabl je u njihovom vlasništvu, umesto u javnom. Tako može u nedogled. Ne treba ih prodati. Treba ih spaliti.

  2. Dejan napisa;
    30 Apr 2011 - 9:36

    Jedan od argumenata nisi pomenuo :) A to je da nacin na koji se prodaje nije dobar. Prodaje se monopolski status firme za koju je u strateskom planu jos 2003. cini mi se donesena odluka da se podeli na 3 dela, gde bi kompanija koja bi nasledila infrastrukturu ostala u drzavnom vlasnistvu ili posle prodaje regulacijom bivala primorana da daje svima iste trzisne uslove za koriscenje te infrastrukture.

    Ostala dva dela su bili m:ts i fiksna telefonija+internet.

    Ovako dodje Austrijski telekom, uzme >70% trzista i nema veze. :)

  3. Stevan Josimovic napisa;
    30 Apr 2011 - 11:19

    Odlican blog. Par stvari samo:

    1) metodologija za određivanje tržišne cene preduzeća je dosta komplikovana. Ne znam koju su metodologiju koristili u slučaju Telekoma, ali jedno drugo preduzeće sa čijom sam prodajom upoznat je koristilo metodologiju gde se za prvi korak aproksimacije uzima od 2.5 do 3 puta godišnji prihod (dakle ne dobit). Zatim se daljim koracima približava stvarnoj tržišnoj vrednosti (položaj na tržištu, goodwill, poverilački status, patenti…)

    2) iz Telekoma treba izdvojiti telekomunikacionu mrežu (frekvencije i mrežu kablova rasprostrtu po celoj Srbiji jer je to nacionalno dobro i ne sme se prodavati, može se samo iznajmljivati). Osim toga, ogroman broj sela po Srbiji je samo postavljalo kablove da bi imali telefone. Znači ljudi su se organizovali, skupili pare, kupili kablove, kopali rovove, postavljali bandere pa čak i gradili centrale jer je tadašnji Telekom došao samo do jedne tačke i dalje nisu hteli. Ta infrastruktura je bukvalno nacionalizovana i to se događalo 80-ih i početkom 90-ih, a sada će neko da proda ta dobra i stavi pare u džep. Ljudi koji su tada plaćali i 2500 i 3000 nemačkih maraka i danima dirinčili da bi imali telefone ostaju bez ičega, a vlasnici (ko god to da bude) im naplaćuju korišćenje nečega što nikada nije smelo da im bude oduzeto. Dakle ako se Telekom prodaje moramo da se vratimo korak-dva unazad, razdvojimo šta je za prodaju, a šta ne pa onda raspišemo tender. Potencijalni kupci verovatno prepoznaju ovaj rizik i zbog toga se ne utrkuju na tenderu.

    3) naš najveći problem nije privatizacija ili ne. Naš najveći problem je korupcija i to što političari sede po upravnim odborima. Greška je misliti da ćemo prodajom javnih preduzeća izbeći korupciju. Iskorenjivanje korupcije ne možemo izbeći prodajom svega i svačega. Postoje preduzeća koja nikada ne treba prodati prosto zato jer privatni vlasnik nema iste interese kao građanstvo i država koji koriste usluge.

  4. crnalajna napisa;
    30 Apr 2011 - 12:49

    Liberalizacija tržišta bi nam značila mnogo.
    Prodaja 50% Telekoma uopšte ne znači da se ide u tom pravcu nego ka staroj narodnoj, tj još gore – da nas jašu i Kurta i Murta.

  5. Border napisa;
    30 Apr 2011 - 20:59

    Izuzetno plitak rezon.

    Ispada da zbog lošeg i korumpiranog menadžmenta treba da prodajemo najprofitabilniju kompaniju u Srbiji, u momentu globalne ekonomske krize.

    Probaj ove šuplje argumente da prodaš norveškoj Vladi (vlasnici 53% Telenor grupacije), pa da vidiš šta će ti reći.

    Za početak, treba potrpati u zatvore sav menadžment Telekoma Srbija iz prethodnih 20 godina.

    Onda treba pootpuštati sve koji su preko veze došli u ovo preduzeće, pogotovu one bez ikakvih kvalifikacija i radnog iskustva.

    Produktivnost i profitabilnost dovesti makar na nivo Hrvatskog Telekoma.

  6. @border Moj “plitak” post je, kao što napisah, i nastao upravo sa željom da se odgovori na ovakve “dubokoumne” komentare koji iznose samo fraze bez ikakvog iznošenja činjenica.

    Na sve sam ti već unapred odgovorio. To da će na vlast doći pošteni i da će u državnim firmama neko postaviti eksperte je utopija koja se nikada nije dogodila u Srbiji, čak i ako jeste, to nije potrajalo. To su jednostavno bajke za malu decu, poput komunizma gde svako radi koliko može a uzme koliko mu treba, tako i ovo lepo zvuči ali je nesprovodljivo u praksi. Ako političari ne budu mogli da postavljaju svoje ljude po državnim preduzećima, oni će ih onda stvarno i prodati jer im tada neće ni trebati.

    Problem svih naših stranaka i jeste što retko koja želi da menja sistem i većina svoje predizboren kampanje zasniva na tome da je sve dobro samo su na vlasti lopovi a oni kao nisu. Onda kad se zameni vladajuća garnitura vidimo da su zapravo svi lopovi, a to je zbog toga jer je sistem takav da pruža bezbroj mesta za korupciju.

    O “profitabilnosti” sam takođe pričao kako je stečena… ko što rekoh, nemam šta da dodam niti želim da se ponavljam. :)

    I da utešim sve koji se protive prodaji Telekoma, od ta posla u ovoj godini, pod ovom medijskom hajkom nema ništa, možete bezbrižno da spavate. Ljudi kao ja su oni koji treba da se nerviraju. :)

    @dejan @stevan Dejane, nisam ja zaboravio infrastrukturu, ali se taj argument baš i ne spominje u raspravama u poslednje vreme. Ovi što su zadrti da se Telekom ne prodaje, što prete tužbama u parlamentu i sl. jednostavno neće da prodaju ništa i vrte priču oko profita i male cene. Kamo sreće da se diskusija usmeri na to da li treba izdvojiti infrastrukturu ili ne. Iskreno nemam neki stav po tom pitanju. Deluje mi zdravorazumski, a opet vidim da su firme poput SBB-a same izgradile svoju infrastrukturu u Srbiji za nekoliko godina…

  7. Nenad Milosavljević napisa;
    30 Apr 2011 - 22:08

    Miloše, ne znam odakle ti ideja da “država zadržava 50% vlasničkog udela” u Telekomu, mislim, po kojoj to računici?
    Država ima ukupno 58,5 odsto udela, a od toga prodaje 51 odsto. Dakle, ostaje joj 7,5 odsto. Još ako imamo u vidu da grčki OTE ima 20 odsto, koje će najverovatnije prodati (ili ih dati u zamenu za VIP mrežu, pošto Telekom Austrija mora da se odrekne VIP-a ukoliko kupi Telekom), onda mi zaista nije jasno odakle ti tih “50 odsto” koje će zadržati država?

  8. Moguće da sam nešto loše protumačio jer se pominjalo da će OTE prodati svojih 20% i Vlada svojih 30%. Ok, poslednju tačku zanemarite onda…

  9. Hm, sad ovaj ekonomista u Utisku nedelje reče da državi ostaje 49%. Aj što sam ja neobavešten, ali ne verujem da je i on, valjda se pripremio za emisiju. :) Sad više ne znam šta je tačno…

  10. Drzava je vlasnik 65% TELEKOM, PIO ima 15% i OTE je vlasnik 20%.
    Tako da drzava prodajom 51% ustvari prodaje 31% svojih akcija i 20% koji je vlasnistvo OTE. Takav j ebio dogovor sa OTE.
    U tom slucaju drzavi ostaje 34% vlasnistva.
    I slazem se sa Dejanom da je infrastruktura veliki problem. Trebalo bi da ostane u vlasnistvu drzave pa da drzava iznajmljuje TELEKOMu, TELENORu i VIPu,ali i to se moze resiti. Naime, postoji neka agencija koja resava sporove u tom slucaju, pa su se umesali sada kada je TELENOR dobio licencu za fiksnu telefoniju pa mu treba infrastruktura TELEKOMa. Agencija se javlja kao medijator koji odlucuje o ceni usluge iznajmljivanja.

  11. Predviđanja iz mog posta kreću da se ostvaruju i brže nego što sam mislio. :)

    Ako usluge Telekoma poskupe sledeće godine i on postane još uspešnije srpsko preduzeće hoćete li se veseliti zbog toga?

    Telekom nije prodat, a evo već i najave o poskupljenju impulsa. Nadam se da će svi koji su tako strastveno branili Telekom od prodaje patriotski plaćati svoje uvećane račune. Telekom će sad biti još profitabilnija i još uspešnija srpska kompanija, pa uživajte… ;)

  12. Vlada je danas odlučila da preuzme dugovanja nekih državnih preduzeća na sebe što samo potvrđuje moje teze iz teksta. Dok je neko državno preduzeće uspešno, korist od toga ima samo mali broj građana zaposlenih u tom preduzeću, rukovodstvo i političari po upravnim odborima. Međutim, kada državno preduzeće loše posluje, svi se sete da je to “naše” preduzeće pa troškove pokrivaju svi poreski obveznici Srbije.

    Zato državna preduzeća treba privatizovati, pogotovu kad dobro posluju, jer kad počnu loše da posluju, onda ih niko neće.

Dodajte komentar