18 August 2009 - 23:09GMail zanimljivosti

Par zanimljivih osobina popularnog GMail servisa.

GMail ignoriše karaktere nakon znaka + u email adresi

Ukoliko ste vlasnik email adrese peraperic@gmail.com, email poruke upućene na adresu peraperic+sufiks@gmail.com će takođe završiti u vašem inboxu. Ovaj feature dobro dođe prilikom otvaranja naloga na raznim servisima gde ostavljate email adresu. Za svaki sajt možete koristiti poseban sufiks, na primer peraperic+facebook@gmail.com, peraperic+twitter@gmail.com itd. Kada se jednog dana neka spam poruka pojavi u vašem inboksu, po adresi na koju je spam poruka poslata možete zaključiti i sa kog servisa je “procurela” vaša email adresa.

Sve ovo pod uslovom da spameri ne znaju za ovu osobinu Gmejla i da se nisu potrudili da odstrane sufikse pre slanja spama. Takođe, neki servisi će znak + smatrati “ilegalnim karakterom” u vašoj email adresi i neće vam dozvoliti da upišete ovakvu email adresu prilikom otvaranja naloga.

Ova opcija vam može pomoći i za lakše filtriranje i dodeljivanje labela porukama i slično. Npr. svim porukama upućenim na peraperic+mailinglist@gmail.com možete automatski dodati label po kome ćete znati da je u pitanju poruka sa neke mailing liste.

GMail ignoriše karakter . u email adresi

Danas sam putem Twittera saznao za još jedan GMail feature. Da li ćete email poslati na peraperic@gmail.com ili na pera.peric@gmail.com ili na pe.ra.pe.ric@gmail.com, sasvim je svejedno, sve poruke stići će u vaš inboks peraperic@gmail.com.

Kako bi se ovo moglo iskoristiti još mi nije palo napamet. :) Verovatno je postojala želja da i poruke slučajno poslate na recimo pera.peric završe na pravom mestu.

Znate li još neku GMail zanimljivost?

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized

12 August 2009 - 23:08Kraj besplatnih vesti na Internetu?!

Prošle nedelje se dosta pričalo o najavi Ruperta Merdoka da će sajtovi u okviru kompanije “News corporation” uskoro početi sa naplatom pristupa online sadržajima.

Izdavačke kuće su u sve većim gubicima jer ljudi jednostavno sve manje kupuju novine a sve više se informišu putem Interneta. Naravno, to nije prvi put da se štampani mediji suočavaju sa ovakvim problemom. Novine su preživele i radio kao i televiziju, ali se Internet pojavljuje kao još jedna pošast koja će možda zaista biti i kobna za štampane medije.

Dakle novinska delatnost više nije profitabilna kao što je nekada bila i novinske kuće su primorane da krenu ka novom mediju da bi preživele, a to je Internet. Primetićete da ih niko ne bije po ušima da se pojave na Internetu, ali oni to žele i to je OK, Internet je medij otvoren za sve. Ono gde problem nastaje, to je što na Internetu, kao novom mediju, postoje i neka nova pravila koje novinske kuće ne mogu tako lako da prihvate već pokušavaju da pravila igre na Internetu prilagode sebi i svome dosadašnjem ustaljenom obrascu razmišljanja.

U svom obrazloženju Rupert Merdok navodi: “Digitalna revolucija je ponudila brojne nove i jeftine metode distribucije, ali ne i besplatan sadržaj. Shodno tome, nameravamo da naplaćujemo ulazak na sve naše nove vebsajtove.

Merdok je donekle u pravu. Digitalna revolucija je ponudila jeftine metode distribucije i samim tim dozvolila gotovo svima na ovoj planeti da kreiraju svoje sadržaje i informacije. Upravo to omasovljenje kreiranja sadržaja dovelo je do devaluacije sadržaja kreiranih od strane “velikih” medija koji i sami sve češće prenose tekstove sa blogova ili amaterske video snimke sa YouTuba i samim tim priznaju da su se stvari uveliko promenile. Usput, verovatno zbog svoje gordosti, “veliki” mediji često “zaborave” da napomenu da su sadržaj preuzeli sa nečijeg bloga.

Mislim da će se na kraju ispostaviti da kreiranje sadržaja i nije toliko teško koliko je do sada bilo teško i skupo distribuirati ga što je uslovljavalo da su se izdavačkom delatnošću mogle baviti samo firme sa dubokim džepom. Pitanje je da li će i koliko korisnika toliko vrednovati neku informaciju iz Sandej Tajmsa da će biti spremni da je plate, ili će se pak zadovoljiti sa bezbroj besplatnih alternativa na Internetu koje ne moraju biti i lošije samo zato što se ne zovu Sunday Times.

Internet čak nije ni prvi mediji koji je uveo besplatno emitovanje informacija. Putem televizijskog programa svakodnevno dobijamo puno informacija i sadržaja potpuno besplatno, pa opet velika većina TV stanica posluje sasvim solidno. Novinske kuće su do sada imale “privilegiju” da svoje informacije distribuiraju putem fizičkog prenosnika što im je u mnogome olakšalo naplatu sadržaja. Sa Internetom se situacija drastično menja. No, veliki sajtovi i dalje imaju mnogo načina da generišu zaradu, samo je potrebno da promene način razmišljanja.

Ostaje nam da vidimo kako će biti prihvaćen ovaj radikalni pristup naplate online sadržaja. Sunday Times bi trebalo da bude prvi sajt News Corporation koji će početi sa naplatom sadržaja. Po meni, ova priča se neće baš najsrećnije završiti za News Corporation, ali uvek postoji lakši i teži način da se nauči neka lekcija. Čelnici News Corporation su očigledno izabrali teži…

1 Komentar | Tagovi: Uncategorized