5 March 2008 - 22:49Govorite li latinski?

Današnjim klincima koji žele da uče programiranje je relativno lako. Na Internetu postoji bezbroj besplatnih knjiga i tutorijala za sve programske jezike ovog sveta, a surfujući Internetom inspiraciju možete pronaći na svakom koraku. U moje vreme to baš i nije bilo tako. Programiranje ste učili solo iz skupih knjiga, odsečeni od ostatka sveta. No možda i najveći problem bio je pronaći pravu ideju za vaše početničke korake.

Davne 1993 (?) želeo sam da zimski raspust iskoristim za učenje programskog jezika Clipper. No problem je bio pronaći ideju, a uz to i ocene na polugodištu nisu mi baš davale puno prostora da se posvetim programiranju. Tako sam došao na genijalnu ideju da napravim program za učenje latinskog jezika iz koga sam na polugodištu jedva izvukao dvojku. Glavni cilj je naravno bio da se pred mamom nađe pokriće za stalno sedenje ispred računara umesto ispred knjige, ali sam znao da će se i moje znanje latinskog na ovaj ili onaj način zaista poboljšati zbog stalnog kontakta sa jezikom.

Tako je stvoren LAT, program za učenje latinskog jezika i moja prva prava zaokružena aplikacija, ne računajući razne BASIC igrarije.

LAT screenshot

Glavni meni sastojao se iz tri celine:

Rečnik je predstavljao mali rečnik latinskog jezika, prepisan je iz udžbenika za 1. razred srednjih škola. Kornisnici su rečnik mogli da dopunjuju novim rečima po potrebi. Uz pretragu i prevod reči, program bi pronađenu reč izmenjao po padežima u slučaju imenica i prideva, odnosno po vremenima u slučaju glagola. Pridevi su pretvarani i u komparative odnosno superlative. U latinskom jeziku postoje veoma jasna pravila gramatičkih promena reči po deklinacijama i konjugacijama tako da je ovo moguće napraviti, za razliku od srpskog jezika. Postojala je i provera znanja gde bi korisnik uneo oblike reči a program bi proverio tačnost navedenih oblika tako da je LAT bio pogodan za školsko učenje jezika.

Tekstovi su bili prepisani iz udžbenika i predstavljali su uvod u gramatiku latinskog jezika za nekog ko se sa tim prvi put susreće.

Zabava je sadržala kratak spisak latinskih citata i igricu Hangman u kojoj ste pogađali kako na latinskog glasi neka izreka čiji biste prevod videli na ekranu.

Evo i svih skrinšotova na jednom mestu:

lat3.png lat6.png
lat2.png lat4.png

Program je podržavao i naša slova tako što biste prilikom prvog pokretanja mogli da izaberete jedan od tada aktuelnih kodnih rasporeda poput YUSCII, Custom2 i sličnih koji bi potom bio snimljen u lat.ini.

LAT je kasnije distribuiran putem BBS-ova poput BIGZ-ovog Sezama i mogu reći da je postigao zapaženi uspeh među onima kojima je bio namenjen. Dobio sam nekoliko telefonskih poziva (tada nije bilo emaila), mahom zahvalnih roditelja a sećam se da sam dobio i jedno pismo sa pohvalama od nekog asistenta na Filoliškom fakultetu u Beogradu. Program je kasnije doživeo i par unapređenja, pa je dogurao do verzije 2.1 koja je, koliko vidim po ovim skrinšotovima, kopirajtovana 1995. kada sam otprilike već bio 3. razred gimnazije. Inače, razvoj programa je blagotvorno uticao i na moje znanje latinskog jezika pa sam posle pomenute dvojke na polugodištu, školsku godinu završio sa četvorkom. :)

Recovery

Razlog za pisanje ovog “nostalgičnog” zapisa o prvim programerskim koracima je taj što je LAT bio izgubljen proteklih desetak godina sve do danas. Naime, LAT sam u eri Interneta jednostavno izgubio. Godine su prolazile, računari su se menjali, mislim da više nemam niti jedan source kod od mnogobrojnih Clipper aplikacija koje sam kasnije napisao, tako da se i programu LAT na starim hard diskovima zametno svaki trag. No, ljubaznošću Dejana Ristanovića koji je pretražio stare Sezamove arhive i pronašao LAT.arj, konačno sam ponovo došao u posed svog prvenca. :) Dejanu Ristanoviću se i ovim putem najiskrenije zahvaljujem na izdvojenom vremenu za rešavanje ovog meni veoma bitnog pitanja.

Mukama tu nije bio kraj. Zbog današnje brzine procesora, stari Clipper programi jednostavno ne mogu da rade i izbacuju runtime grešku čim ih pokrenete. Nekako baš u isto vreme kada mi je Dejan poslao LAT, Personal Magazin je objavio tekst o pokretanju starih DOS programa na novim računarima. Na program Mo’Slo koji se pominje u tekstu sam i ja naleteo tražeći rešenje problema po Internetu, no besplatna verzija ovog programa nije pomogla da se LAT povrati iz mrtvih. LAT je pokrenut tek korišćenjem komercijalne verzije Mo’Slo4Biz, mada i to ne radi baš sjajno, ali bitno je da RADI!

Shareware

Problemi sa pokretanjem aplikacije su i jedini razlog zašto LAT neću ovde okačiti za download, no ako učite latinski, a imate pri ruci neki stari 486 ili Mo’Slo4Biz, rado ću vam poslati kopiju, i to besplatno. LAT je naime šerver program. :) Na kraju rada sa programom, pojavi se nag-screen koji stoji na ekranu 10 sekundi (setićete se da u DOS-u nema mutitaskinga, pa je ovo trebalo da malo iritira korisnika) i obaveštava korisnika da bi bilo poželjno da autoru uplati iznos od 10 DEM ukoliko mu je program pomogao pri učenju jezika.

Mora se priznati da sam bio veliki optimista. Hteo sam da se u mrtvoj Srbiji obogatim od prodaje šerver programa za učenje izumrlog jezika. :)

LAT nag screen

P.S. Pre nego što umrete od smeha reći ću vam da sam imao i jednu registraciju. :)

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized

Dodajte komentar