27 March 2008 - 22:52Srbzila

Juče je održana prva prezentacija lokalizovanih open source rešenja koje je Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo (kao što jablan jednom napisa, ovaj naziv nikad neću naučiti) razvilo u saradnji sa akademskim institucijama u Srbiji.

Meni je od lokalizovanih programa najinteresantniji Firefox, pa sam probao da instaliram “Srbzilu” koju je lokalizovao Elektrotronski fakultet u Nišu.

Bez namere da odmah kritikujem na sav glas, pošto verujem da je još uvek u pitanju radna verzija, konstatovao bih da meni “Srbzila” ne radi. Nakon instalacije u start meniju pojavila su se dve prečice čudnog naziva a pokretanjem jedne od njih startuje se dobri stari Firefox na engleskom jeziku, tako da od “Srbzile” nisam video ni “S”. Doduše jesam, instalaciona procedura je na srpskom.

Srbzila u start meniju

Inače, instalacija je teška čitavih 13MB (!?) dok je primera radi veličina originalnog Firefoxa 2.0 oko 5,6MB bez obzira na to koji jezik odaberete. “Srbzila” ne gazi postojeći Firefox već se instalira u posebnom folderu C:\Program Files\Srbzila.

Na sajtu “Srbzile” nisam pronašao kontakt email ili formular pa i zbog toga moram ovako javno da se oglasim. Takođe ne znam baš da li je bilo neophodno prevoditi i naziv proizvoda. Čak i da jeste, to nije urađeno konzistentno, ako je Thunderbird već postao Gromoptica, Firefox bi morao biti Vatrena Lisica :) pošto je Mozilla naziv organizacije, a naziv proizvoda je Firefox.

1 Komentar | Tagovi: Uncategorized

24 March 2008 - 22:51Facebook aplikacija, tri meseca kasnije

Prošlo je tri meseca od lansiranja Naslovi.ne Facebook aplikacije. Već sam planirao da napišem neku reč o aplikaciji kad prođe malo vremena, ali pošto je u komentarima bilo nestrpljivih, evo prvih utisaka.

naslovi_facebook_site.png

Dakle aplikaciju je do sada instaliralo 465 korisnika, što po meni nije loše, pogotovu u poređenju sa 44 prijatelja koliko ih ja imam na listi (22 je instaliralo app), a pre tri meseca sam ih imao i mnogo manje. Preko četiri stotine ljudi je bacilo pogled na aplikaciju a neki od njih su verovatno po prvi put saznali za Naslovi.net web sajt i u tom segmentu aplikacija je ispunila očekivanja ili će ih tek ispuniti sa porastom ukupnog broja korisnika aplikacije.

No znate već kako to biva na Fejsbuku. Neko vam pošalje link na neku aplikaciju, vi je instalirate, isprobate, kažete sebi, ha ha, nije ovo loše, potom je zatvorite i zaboravite na nju. Broj dnevih korisnika Naslovi.net Facebook aplikacije retko prelazi trideset, a u proseku je to oko 20, što je zanemarljiv broj. Iako i taj broj vremenom raste sa porastom broja korisnika, daleko je od toga da možemo očekivati bilo kakvu Naslovi.net Facebook revoluciju u skorije vreme. Treba istaći i da je Naslovi.net aplikacija uključena i u Facebook Application Directory.

U svom prethodnom zapisu sam rekao da ne očekujem puno od aplikacije a te svoje predpostavke sam zasnivao na činjenici da recimo i aplikacije poput Google News imaju veoma mali broj aktivnih korisnika. Naravoučenije, ukoliko pravite Facebook aplikaciju, manite se vesti i ozbiljnih stvari, držite se medvedića, cvetića i ostalih poklončića. :)

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized

5 March 2008 - 22:49Govorite li latinski?

Današnjim klincima koji žele da uče programiranje je relativno lako. Na Internetu postoji bezbroj besplatnih knjiga i tutorijala za sve programske jezike ovog sveta, a surfujući Internetom inspiraciju možete pronaći na svakom koraku. U moje vreme to baš i nije bilo tako. Programiranje ste učili solo iz skupih knjiga, odsečeni od ostatka sveta. No možda i najveći problem bio je pronaći pravu ideju za vaše početničke korake.

Davne 1993 (?) želeo sam da zimski raspust iskoristim za učenje programskog jezika Clipper. No problem je bio pronaći ideju, a uz to i ocene na polugodištu nisu mi baš davale puno prostora da se posvetim programiranju. Tako sam došao na genijalnu ideju da napravim program za učenje latinskog jezika iz koga sam na polugodištu jedva izvukao dvojku. Glavni cilj je naravno bio da se pred mamom nađe pokriće za stalno sedenje ispred računara umesto ispred knjige, ali sam znao da će se i moje znanje latinskog na ovaj ili onaj način zaista poboljšati zbog stalnog kontakta sa jezikom.

Tako je stvoren LAT, program za učenje latinskog jezika i moja prva prava zaokružena aplikacija, ne računajući razne BASIC igrarije.

LAT screenshot

Glavni meni sastojao se iz tri celine:

Rečnik je predstavljao mali rečnik latinskog jezika, prepisan je iz udžbenika za 1. razred srednjih škola. Kornisnici su rečnik mogli da dopunjuju novim rečima po potrebi. Uz pretragu i prevod reči, program bi pronađenu reč izmenjao po padežima u slučaju imenica i prideva, odnosno po vremenima u slučaju glagola. Pridevi su pretvarani i u komparative odnosno superlative. U latinskom jeziku postoje veoma jasna pravila gramatičkih promena reči po deklinacijama i konjugacijama tako da je ovo moguće napraviti, za razliku od srpskog jezika. Postojala je i provera znanja gde bi korisnik uneo oblike reči a program bi proverio tačnost navedenih oblika tako da je LAT bio pogodan za školsko učenje jezika.

Tekstovi su bili prepisani iz udžbenika i predstavljali su uvod u gramatiku latinskog jezika za nekog ko se sa tim prvi put susreće.

Zabava je sadržala kratak spisak latinskih citata i igricu Hangman u kojoj ste pogađali kako na latinskog glasi neka izreka čiji biste prevod videli na ekranu.

Evo i svih skrinšotova na jednom mestu:

lat3.png lat6.png
lat2.png lat4.png

Program je podržavao i naša slova tako što biste prilikom prvog pokretanja mogli da izaberete jedan od tada aktuelnih kodnih rasporeda poput YUSCII, Custom2 i sličnih koji bi potom bio snimljen u lat.ini.

LAT je kasnije distribuiran putem BBS-ova poput BIGZ-ovog Sezama i mogu reći da je postigao zapaženi uspeh među onima kojima je bio namenjen. Dobio sam nekoliko telefonskih poziva (tada nije bilo emaila), mahom zahvalnih roditelja a sećam se da sam dobio i jedno pismo sa pohvalama od nekog asistenta na Filoliškom fakultetu u Beogradu. Program je kasnije doživeo i par unapređenja, pa je dogurao do verzije 2.1 koja je, koliko vidim po ovim skrinšotovima, kopirajtovana 1995. kada sam otprilike već bio 3. razred gimnazije. Inače, razvoj programa je blagotvorno uticao i na moje znanje latinskog jezika pa sam posle pomenute dvojke na polugodištu, školsku godinu završio sa četvorkom. :)

Recovery

Razlog za pisanje ovog “nostalgičnog” zapisa o prvim programerskim koracima je taj što je LAT bio izgubljen proteklih desetak godina sve do danas. Naime, LAT sam u eri Interneta jednostavno izgubio. Godine su prolazile, računari su se menjali, mislim da više nemam niti jedan source kod od mnogobrojnih Clipper aplikacija koje sam kasnije napisao, tako da se i programu LAT na starim hard diskovima zametno svaki trag. No, ljubaznošću Dejana Ristanovića koji je pretražio stare Sezamove arhive i pronašao LAT.arj, konačno sam ponovo došao u posed svog prvenca. :) Dejanu Ristanoviću se i ovim putem najiskrenije zahvaljujem na izdvojenom vremenu za rešavanje ovog meni veoma bitnog pitanja.

Mukama tu nije bio kraj. Zbog današnje brzine procesora, stari Clipper programi jednostavno ne mogu da rade i izbacuju runtime grešku čim ih pokrenete. Nekako baš u isto vreme kada mi je Dejan poslao LAT, Personal Magazin je objavio tekst o pokretanju starih DOS programa na novim računarima. Na program Mo’Slo koji se pominje u tekstu sam i ja naleteo tražeći rešenje problema po Internetu, no besplatna verzija ovog programa nije pomogla da se LAT povrati iz mrtvih. LAT je pokrenut tek korišćenjem komercijalne verzije Mo’Slo4Biz, mada i to ne radi baš sjajno, ali bitno je da RADI!

Shareware

Problemi sa pokretanjem aplikacije su i jedini razlog zašto LAT neću ovde okačiti za download, no ako učite latinski, a imate pri ruci neki stari 486 ili Mo’Slo4Biz, rado ću vam poslati kopiju, i to besplatno. LAT je naime šerver program. :) Na kraju rada sa programom, pojavi se nag-screen koji stoji na ekranu 10 sekundi (setićete se da u DOS-u nema mutitaskinga, pa je ovo trebalo da malo iritira korisnika) i obaveštava korisnika da bi bilo poželjno da autoru uplati iznos od 10 DEM ukoliko mu je program pomogao pri učenju jezika.

Mora se priznati da sam bio veliki optimista. Hteo sam da se u mrtvoj Srbiji obogatim od prodaje šerver programa za učenje izumrlog jezika. :)

LAT nag screen

P.S. Pre nego što umrete od smeha reći ću vam da sam imao i jednu registraciju. :)

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized