10 January 2008 - 22:47Licencni i slobodni softver

Krajem prošle godine dosta se govorilo o licencnom i slobodnom softveru. Saopštenje da su poreski inspektori započeli kontrolu legalnosti softvera uplašilo je mnoge preduzetnike i vlasnike malih i srednjih preduzeća, a nedugo zatim pojavilo se i pomalo nejasno saopštenje Ministrastva za telekomunikacije i informatičko društvo da se radi na prevođenju popularnih open source softverskih paketa na srpski jezik, uključujući tu i neke Linux distribucije i OpenOffice.

Koliko sam video iz razgovora sa prijateljima, većina vlasnika malih firmi bi se nekako i pomirila sa 150 EUR izdvojenih za Windows, ali većina prosto ne može da veruje da Office košta od 250 do 700 EUR zavisno od uključenih paketa i toga da li se radi o retail ili OEM pakovanju. Ova neverica je sasvim razumljiva s obzirom da velika većina iz Office paketa koristi uglavnom Word i to za stvari koje može da odradi i WordPad.

Na svu sreću postoje i besplatna rešenja poput OpenOffica koga i sam od nedavno koristim na svom novom računaru koji je stigao sa preinstaliranim licencnim Windowsom. Trudim se da na računaru imam samo legalan ili besplatan softver. Uplatio sam pretplatu na firewall i antivirus program i registrovao neke shareware i evaluation programe koje koristim a još par imam u planu. Ne verujem da će poreski inspektori proveravati da li ste registrovali neki shareware ili ne, ali jednostavno mislim da je to moja obaveza s obzirom da sam i sam na neki način u softverskoj industriji i da ne mogu očekivati da neko poštuje i ceni moj rad dok i ja sam koristim krekovane programe.

open officeNo vratimo se na OpenOffice. Ni sam ne spadam u napredne korisnike Ofisa mada sam ranije radio razne stvari sa Excelom tako da i u mom slučaju OpenOffice zadovoljava sve potrebe. Na Writer nemam nekih većih zamerki, a moram priznati da mi Excel ipak nekako bolje leži od Scalca, ali s obzirom na intezitet korišćenja ovih proizvoda nisam ni stigao da se sa njima bolje upoznam. Uspeo sam da sklopim i jednu prezentaciju sa Impressom koja ništa bolje ne bi ispala ni u PowerPointu s obzirom da sam i PowerPoint pokrenuo možda tri puta u životu. Sve u svemu, OpenOffice je za mene savršen izbor.

Na konto toga, hteo bih i da svim vlasnicima malih firmi koji razmišljaju o legalizaciji softvera dam par preporuka i saveta.

Razmislite o legalizaciji Windowsa. Iako su Linux rešenja u startu besplatna, postavlja se pitanje održavanja i servisiranja. Windows svako poznaje pomalo i verovatno u vašem okruženju postoji neko kome se možete obratiti za pomoć ili besplatan savet. Uvek je tu i onaj “mali iz komšiluka” koji će za džeparac doći da vam preinstalira drajvere za štampač. Sa druge strane, pitanje je šta možete raditi sa Linux rešenjem ako nešto krene po zlu i koliko ljudi poznajete koji vam mogu pomoći da rešite problem. Ako već postoji aministrator koji održava računare u vašem preduzeću ili za to angažujete drugu firmu, proverite da li bi prelazak na Linux rešenje uvećao i troškove administracije. U slučaju da vas održavanje Linux računara neće iznositi skuplje od održavanja Windows računara, možete i razmisliti o prelasku na Linux. Imajte na umu i softver koji koristite. Ukoliko već imate neku aplikaciju namenski napravljenu za vaše preduzeće, sva je prilika da je ona pisana za Windows pa vam i to u neku ruku diktira izbor, ako izuzmemo virtuelne mašine pod Linuxom.

Istražite i isprobajte besplatne alternative za Office i ostale softverske pakete koje koristite. Ukoliko koristite Word da biste centrirali i podebljali naslov dokumenta i Excel da biste sabrali dve kolone, koristite OpenOffice. Pri tome ne želim da kažem da se OpenOffice ne može koristiti i za napredniji rad, samo u gore navedenom slučaju jednostavno nemate dilemu, besplatan softver je rešenje za vas. Ukoliko ste napredni korisnik Offica onda ste verovatno i sami svesni njegovih mogućnosti pa ćete lakše prihvatiti i njegovu cenu, ali u svakom slučaju isprobajte i OpenOffice.

Sve što važi za Office važi i za bilo koji softverski paket, odredite koliko je neki softverski paket bitan za vaš posao. Ukoliko vaš posao zavisi npr. od Photoshopa, kupite ga. No, ako Photoshop koristite jednom mesečno da editujete neku sliku, sva je prilika da možete naći neki besplatan ili bar jeftin shareware program koji može zameniti Photoshop za vaše potrebe.

Office viewers

Čak i kada kupujete licencu za softver nije neophodno da sve računare u firmi opremite licencnim softverom. Office/OpenOffice kombinacija ima smisla i može smanjiti troškove uvođenja legalnog softvera.

Microsoft takođe nudi i besplatne pregledače (viewers) za sve Office dokumente. Verovatno velika većina kao ni ja za ovo nije čula jer nam zahvaljujući pirateriji nikada nije ni bilo potrebno. Ja sam za Office Viewere saznao prilikom rada na jednom projektu sa svojim partnerom iz Australije koji mi je objasnio da ni preduzeća u Australiji nisu luda da kupuju više Office licenci nego što je zaista neophodno. Na mašine za koje nije neophodno da imaju Office, instaliraju se pregledači pomoću kojih zaposleni mogu da čitaju i štampaju sve Office dokumente bez problema.

Ovi pregledači su dosta zgodni čak i ako imate Office/OpenOffice. Veoma brzo se podižu u odnosu na Office/OpenOffice programe i ako gledate puno PowerPoint prezentacija ili čitate Word dokumente mnogo češće nego što ih editujete, veoma je zgodno podesiti viewere kao default programe za otvaranje Office dokumenata.

1 Komentar | Tagovi: Softver

8 January 2008 - 22:45Facebook platforma

Reč dve i o Facebook platformi sa kojom sam se po prvi put susreo praveći Naslovi.net Facebook aplikaciju. Facebook platforma sastoji se od nekoliko ključnih komponentni:

Interfejs (API) je skup metoda uz pomoć kojih pristupate podacima sa Facebooka kao što su korisnički podaci, liste prijatelja i slično. U beti se nalaze data metode pomoću kojih Facebook možete koristiti i za skladištenje podataka. Iako se API-ju pristupa preko REST interfejsa, postoje i gotove klijent biblioteke za sve popularne programske jezike tako da nećete morati sami da pravite REST zahteve, šaljete ih na server i obrađujete rezultate, već ćete jednostavno koristiti gotovu metodu ili osobinu, npr. $facebook->api_client->friends_list.

FBML ćete verovatno najviše koristiti. Radi se o skupu elemenata koji proširuju XHTML i pomoću kojih možete praviti standardne Facebook komponente koje inače viđate u Facebook aplikacijama.

FBJS je proširenje Javascripta. Facebook će svaki Javascript iz vaše stranice isparsirati i doterati tako da se javascript može bezbedno izvršavati u okviru vaše aplikacije a da ne remeti rad ostalih aplikacija i samog Facebooka. Zbog toga su uvedeni i dodatni objekti i metode za rad sa Javascriptom.

FQL je jezik upita pomoću koga podatke kao što su liste prijatelja i sl. možete dovući sa Facebooka koristeći SQL sintaksu.

Početak

Za početak vam savetujem da proučite anatomiju Facebook aplikacija a potom krenite polako sa svojom “hello world” aplikacijom prateći ovo korak-po-korak uputstvo. Kada prema uputstvu savladate prve korake i napravite svoju hello world aplikaciju na vama je kako ćete je dalje proširivati i napraviti nešto korisno.

Vaše aplikacije se hostuju na vašem serveru. Aplikacuju na primer možete staviti pod http://vasdomen.com/mojafbapp/ i to će biti vaš „callback URL“. Bilo koji poziv http://apps.facebook.com/appname/nekastrana.php učiniće da Facebook učita sadržaj sa stranice http://vasdomen.com/mojafbapp/nekastrana.php i prikaže izlaz iz vašeg skripta u okviru vaše aplikacije. Pre toga Facebook će naravno isparsirati izlaz iz vašeg skripta zamenjujući FBML elemente stvarnim XTHML-om. Takođe, svi elementi biće reimenovani tako da se bezbedno mogu izvršavati ne remeteći ostale Facebook elemente. Na primer <div id=’header’> će postati <div id=’app12345678_header’>. Slično će se desiti i sa Javaskriptovima koji preko FBJS referenciraju na ovaj objekat preko njegovog ID-a. Vaši stilovi će takođe biti promenjeni pa će #header {color: #c0c0c0;} postati #app12345678_header {color: #c0c0c0;} itd. Sve ovo se naravno dešava potpuno transparentno, ali nije zgoreg da znate šta se zapravo dešava sa vašim kodom, lakše ćete razumeti zašto vam neke stvari ne funkcionišu. Da pomenem i da ne možete linkovati eksterne css datoteke već ćete stilove pisati u okviru <style> elementa.

Utisci

Sve u svemu, ne radi se ni o kakvoj nuklearnoj fizici, niti u samoj platformi postoji nešto što bi developere posebno impresioniralo. Generalno pravite web strane kao i do sada, samo uz korišćenje dodatnih FBML tagova. Na žalost, nećete pronaći FBML tagove za sve komponente koje inače viđate u Facebook aplikacijama pa ćete morati da pravite svoj HTML i stilove da biste dočarali Facebook look & feel. Takođe, neki postojeći FBML elementi se ne mogu prilagoditi u potpunosti vašoj potrebi pa ćete opet morati sami da pravite HTML i stilove da uradite ono što želite. Ovo dosta umanjuje upotrebnu vrednost FBML-a, ali se on ipak stalno dopunjuje novim elementima i opcijama, pa verujem da će postati mnogo upotrebljiviji ubuduće. Takođe, postoji i mesto gde sami možete predložiti i zatražiti novi FBML element koji biste želeli da vidite.

Nema komentara | Tagovi: Uncategorized