Lider na polju online oglašavanja u Srbiji, Httpool, ovih dana pokrenuo je i svoju mrežu za kontekstualno oglašavanje ToboAds. Posle Google AdSensa i ETargeta, ToboAds je treći ozbiljan igrač na polju kontekstualnog oglašavanja kod nas. Verujem da će i ToboAds vrlo brzo naći svoje mesto pod suncem ako se uzme u obzir razgranata mreža sajtova i mnogobrojni oglašivači sa kojima Httpool već duže sarađuje, uključujući tu i Naslove.

Prednosti ovih lokalnih kompanija u odnosu na Google su brojne. Praktično jedina prednost Googla je to što je Google, ali i to mu je sasvim dovoljno. Lokalne kompanije mogu mnogo bolje oglašivačima predstaviti prednosti kontekstualnog oglašavanja, mogu sarađivati sa marketing agencijama, transakcije se odvijaju kroz domaći platni promet što olakšava knjigovodstvo oglašivačima u poređenju sa plaćanjem Google AdWords itd. Takođe, prednosti postoje i za vlasnike sajtova, nema čekanja USD čekova i sličnih peripetija. No opet se sve vrti oko prihoda i broja oglašivača odnosno broja sajtova na kojima se oglasi vrte, a videćemo kako će ToboAds i ETarget tu parirati za sada ipak najrasprostranjenijem AdSensu.

Što se tiče AdSensa, mogu reći da sam poslednjih nekoliko meseci veoma zadovoljan sa prihodima koje on donosi na Naslovima. Pre par godina nikada ne bih poverovao da je moguće ostvariti taj nivo zarade sa sajtom na srpskom jeziku, no sve je to naravno još uvek daleko od neke Google AdSense Success Story.

ToboAds

Malo i o novajliji. ToboAds koristi kombinovani model naplate. Pored plaćanja po kliku, plaćaju se i prikazi oglasa pa se tako 1000 prikaza računa kao jedan klik. Prikaz se računa tek nakon što je oglas u vidnom polju duže od dve sekunde. Na primer, ukoliko se oglas nalazi u futeru stranice, prikaz se neće računati osim ako posetilac ne skroluje web stranu do kraja. Takođe, oglašivači mogu postaviti i sličicu/ikonu uz svoj oglas.

Stvar koja mi se sviđa kod ToboAdsa jeste mogućnost da novac koji je vaš sajt zaradio direktno preusmerite u reklamnu kampanju vašeg sajt. Drugim rečima, to bi bilo isto kao kada novac zarađen AdSensom ne biste povlačili čekom, već biste ga direktno preko Googla investirali u svoju AdWords kampanju, što na žalost nije moguće.

Kako će se ToboAds pokazati u praksi ostaje da se vidi, u svakom slučaju kvalitetna i zdrava konkurencija na ovom polju trebalo bi da ide u prilog svima na domaćem webu.

Mozilla je na stranicu za preuzimanje Firefox 3 beta uvrstila i verziju na srpskom jeziku.

Za razliku od Srbzile, instalacija je velika 7MB koliko i verzija na engleskom jeziku. Prilikom instalacije umesto (predpostavljam) ćirilice prikazivale su mi se kuke i kvake, ali s obzirom da napamet umem da prođem kroz Next > Next > Finish instalaciju, to mi nije predstavljalo veći problem, no većinu prosečnih korisnika u Srbiji sigurno će zbuniti.

No, što se samog Firefoxa tiče, ovog puta sam imao više sreće nego li sa Srbzilom, tako da se Firefox zaista prikazao u verziji na srpskom jeziku. Meniji su prevedeni, kao i poruke kada npr. odete na nepostojeći sajt “Server nije pronađen” itd. Doduše, ima nekih nelogičnosti kao npr. ove oznake za prečice u glavnom meniju koje možete videti na slici sa desne strane, Ctrl+T za otvaranje novog taba (jezička) ne radi i slično, ali verujem da će se sve srediti do izlaska finalne verzije.

U svakom slučaju, računajući i Srbzilu, koja je prema navodima Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo preuzeta preko 11.000 puta, Firefox je u poslednjih par meseci dobio zaista veliki vetar u leđa na Srpskom tržištu.

Samo par dana nakon što sam pominjao Alexa rejting i izrazio rezerve prema njegovoj tačnosti, Alexa je promenio način rangiranja sajtova. Ukratko, Alexa toolbar nije više jedini izvor informacija o posećenosti sajtova prilikom računanja rejtinga, već u kalkulaciju ulaze i podaci iz drugih izvora što bi trebalo da da tačnije podatke o posetama sajtova.

Kakav ovo uticaj ima na domaće sajtove? Generalno, apsolutni rejting svih domaćih sajtova je opao. Npr. B92 je sa 1300 pao na 3100, Blic sa 2800 na 6500, Naslovi su se sa 8-9000 “srozali” na 21500. No, ono što je bitno jeste međusobni odnos između sajtova, a deluje mi da se tu slika ipak ispravila, barem u mom slučaju. Na primer, neki manje poznati sajtovi koji su imali bolji Alexa rejting od Naslova su sada daleko iza Naslova, što govori u prilog činjenici da se rangiranje popravilo. Verovatno je daleko od savršenog, ali za pohvalu je trud uložen u poboljšanje ovog servisa koji kod nas dosta ljudi uzima za relevantan izvor informacija o posećenosti sajtova.

Kao nekog koga interesuje rad Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, nervira me što ministarstvo na svom sajtu nema RSS fid sa saopštenjima i ostalim vestima iz ministarstva pa je za praćenje njihovog rada potrebno s vremena na vreme obići njihovu web lokaciju. S obzirom da Naslovi.net od nedavno indeksiraju i sadržaj sa sajta ovog ministarstva, dostupan je i RSS fid sa saopštenjima, samo preko Naslova, na adresi http://www.naslovi.net/rss/izvor/mtid/

Već je postao običaj da se tokom predizborne kampanje po IT blogovima objavljuju razne analize sajtova stranaka i uopšte njihovog web prisustva. Pročitajte Goranovu analizu sa početka godine povodom predsedničkih izbora.

Međutim, kakvi su efekti bilo koje web predizborne kampanje u mernim jedinicama webmastera, tj. u broju poseta? Istražujući malo danas kako izgledaju sajtovi stranaka pred izbore, na sajtu LDP-a me je sačekala poruka o grešci “Service unavailable“, a nešto kasnije, kada se sajt “povratio”, osvanulo je i saopštenje da sajt radi otežano zbog preopterećenosti. Pa kolika ta opterećenost može da bude?!

Usled neodstatka boljeg pokazatelja pogledao sam Alexa rejting za ldp.org.yu koji se juče kretao oko 30.000, što nije malo, ali nije ni toliko da bi oborilo ozbiljno postavljen web sajt. Onda sam uporedio i rejtinge sajtova ostalih stranaka koje učestvuju na izborima i evo šta sam dobio (grafik za reach, posto za rank mnogi ne ulaze u 100.000 pa se grafik ne iscrtava).

DS i SRS su svoje zlatne trenutke imali tokom drugog kruga predsedničkih izbora što se vidi po pikovima. Nakon toga, sajt ldp.org.yu se odvaja od svih ostalih po Alexa rejtinga, a primetno je i da reach raste tokom predizborne kampanje, što bi bilo i očekivano, ali kod ostalih to kao što vidimo nije slučaj.

Iako su glavna ciljna grupa LDP-a mladi i obrazovani glasači, ovaj grafik je ipak pomalo iznenađujući uzimajući u obzir mali procenat glasača koji LDP ima u biračkom telu Srbije. Takođe, i neke druge stranke “gađaju” ovu ciljnu grupu (DS, G17) i imaju mnogo veću podršku u glasačkom telu ali se opet sajt LDP-a izdvaja po Alexi.

Predpostavljam da se odgovor delom krije u aktivnom učešću članstva po društvenim mrežama, planskom ili stihijskom, svejedno, barem meni to prvo pada na pamet, pošto osim banera na sajtu B92 nisam primetio neku jaču promociju samog sajta. Ili možda adresu sajta navode svuda u svojim propagandnim materijalima a ostali to ne čine? Nemaju ni RSS pa da mislim da je zbog toga. Taj “luksuz” od RSS-a sebi je priuštio samo DS koliko sam mogao da primetim.

Treba naravno imati i rezerve prema statistikama koje daje servis Alexa, ali kao što rekoh, usled nedostatka preciznijeg pokazatelja… Doduše, pogledao sam i Netcraft koji takođe LDP rangira mnogo bolje od DS-a i SRS-a, dok Compete prijavljuje da nema podataka za ldp.org.yu i da ima veoma malo podataka za ds.org.yu i srs.org.yu pa daje samo grube procene.

Kakav će biti dalji rasplet web predizborne trke kako se kampanja bude zahuktavala, ostaje da se vidi.

Update: Samo par dana nakon ovog zapisa, Alexa je promenio način rangiranja sajtova što je donekle i promenilo sliku prikazanu u ovom zapisu. Odnos je i dalje isti, ali ne toliko drastično u korist bilo kog sajta. Možete pogledati i sami.

Od kako je predstavljen novi Google Analytics interfejs, a pogotovu od kad su potpuno ukinuli stari, non stop sam kukao po blogovima i forumima a i Google podršci što u novom interfejsu ne postoji način da se prikaz na grafiku grupiše po mesecima. Npr. ukoliko biste gledali grafik vaše posete tokom cele godine, talasasti prikaz na prvoj slici teško da vam je moga dati neku korisnu informaciju. Otprilike vidite da poseta raste, ali nije to to…

Međutim Google Analytics me je jutros obradovao novom “graph by” opcijom. Prikaz na grafiku možete veoma lako grupisati po mesecima ili nedeljama i dobiti indikativan grafik o porastu vaše posete tokom godine (slika 2). Od kada su zatvorili stari interfejs morao sam mesečne podatke o posetama i pregledanim stranama da upisujem u Excel, pardon Calc, i da odatle pravim grafik, što je zaista bilo bezveze s obzirom na pregršt drugih opcija koje nudi Google Analyics.

Update: Vidim sad da je u pojedinim izveštajima, gde je to svrsishodno, dodata i opcija “graph by hour”, tako da posete po satima možete od sad gledati i na grafikonu, a ne samo preko nepreglednih horizontalnih histograma. Jupiii, sve dobre stvari iz GA v1.0 su opet tu.

Juče je održana prva prezentacija lokalizovanih open source rešenja koje je Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo (kao što jablan jednom napisa, ovaj naziv nikad neću naučiti) razvilo u saradnji sa akademskim institucijama u Srbiji.

Meni je od lokalizovanih programa najinteresantniji Firefox, pa sam probao da instaliram “Srbzilu” koju je lokalizovao Elektrotronski fakultet u Nišu.

Bez namere da odmah kritikujem na sav glas, pošto verujem da je još uvek u pitanju radna verzija, konstatovao bih da meni “Srbzila” ne radi. Nakon instalacije u start meniju pojavila su se dve prečice čudnog naziva a pokretanjem jedne od njih startuje se dobri stari Firefox na engleskom jeziku, tako da od “Srbzile” nisam video ni “S”. Doduše jesam, instalaciona procedura je na srpskom.

Inače, instalacija je teška čitavih 13MB (!?) dok je primera radi veličina originalnog Firefoxa 2.0 oko 5,6MB bez obzira na to koji jezik odaberete. “Srbzila” ne gazi postojeći Firefox već se instalira u posebnom folderu C:\Program Files\Srbzila.

Na sajtu “Srbzile” nisam pronašao kontakt email ili formular pa i zbog toga moram ovako javno da se oglasim. Takođe ne znam baš da li je bilo neophodno prevoditi i naziv proizvoda. Čak i da jeste, to nije urađeno konzistentno, ako je Thunderbird već postao Gromoptica, Firefox bi morao biti Vatrena Lisica pošto je Mozilla naziv organizacije, a naziv proizvoda je Firefox.

Gledajući promenu nekih parametara tokom vremena na Google Analitici, setio sam se i svog zapisa sa Radionice od pre dve godine, pa nije loše vratiti se malo u prošlost i skrenuti pažnju na neke parametre koje su se u međuvremenu značajnije promenili.

Rezolucije ekrana

Iako se čini da rezolucija 1024×768 i dalje suvereno vlada sa svojih 52% udela, sa sigurnošću možemo reći da su joj dani odbrojani. Zahvaljujući pojeftinjenju TFT tehnologije, primetan je značajan rast rezolucija od 1280 piksela i širih. Pad udela rezolucije 1024×768 se vremenom ubrzava. U septembru prošle godine 1024×768 je imala 57,5% udela, a sada u martu, samo šest meseci kasnije, taj procenat opao je na 52%. S obzirom da se sada mahom prodaju samo TFT monitori za očekivati je da će ovaj trend nastaviti i da će 1280+ rezolucije imati udeo od preko 50% već do kraja ove godine, ako ne i pre.

U poređenju sa statistikama od pre dve godine, primetno je i da je udeo rezolucije 800×600 drastično opao, što je i očekivano, ali se na žalost i dalje drži na nezanemarljivih 4,5%. Neverovatno ali istinito.

Brauzeri

Firefox se junačkom borbom sa 14% popeo na 26% udela. Svoj udeo malo je popravila i Opera, dok je sa druge strane Internet Explorer sa skoro 80% pao na 66% udela.

Treba napomenuti i da odnos Firefox - IE korisnika varira zavisno od toga koji je sajt u pitanju i kojoj ciljnoj grupi je namenjen. Sajt naslovi.net je namenjen širokoj populaciji i zbog toga je ovaj podatak idikativan koliko se zaista kod nas koristi Firefox a koliko IE te ne iznenađuje podatak da IE i dalje ubedljivo vodi. Sa druge strane, mnogi blogovi, a pogotovu oni IT orjentisani uključujući i ovaj, beleže potpuno suprotne rezultate kada su ova dva browsera u pitanju.

Vredi napomenuti da je 33% korisnika Internet Explorera prešlo na verziju 7.0 dok dve trećine i dalje koristi IE 6.0.

Prošlo je tri meseca od lansiranja Naslovi.ne Facebook aplikacije. Već sam planirao da napišem neku reč o aplikaciji kad prođe malo vremena, ali pošto je u komentarima bilo nestrpljivih, evo prvih utisaka.

Dakle aplikaciju je do sada instaliralo 465 korisnika, što po meni nije loše, pogotovu u poređenju sa 44 prijatelja koliko ih ja imam na listi (22 je instaliralo app), a pre tri meseca sam ih imao i mnogo manje. Preko četiri stotine ljudi je bacilo pogled na aplikaciju a neki od njih su verovatno po prvi put saznali za Naslovi.net web sajt i u tom segmentu aplikacija je ispunila očekivanja ili će ih tek ispuniti sa porastom ukupnog broja korisnika aplikacije.

No znate već kako to biva na Fejsbuku. Neko vam pošalje link na neku aplikaciju, vi je instalirate, isprobate, kažete sebi, ha ha, nije ovo loše, potom je zatvorite i zaboravite na nju. Broj dnevih korisnika Naslovi.net Facebook aplikacije retko prelazi trideset, a u proseku je to oko 20, što je zanemarljiv broj. Iako i taj broj vremenom raste sa porastom broja korisnika, daleko je od toga da možemo očekivati bilo kakvu Naslovi.net Facebook revoluciju u skorije vreme. Treba istaći i da je Naslovi.net aplikacija uključena i u Facebook Application Directory.

U svom prethodnom zapisu sam rekao da ne očekujem puno od aplikacije a te svoje predpostavke sam zasnivao na činjenici da recimo i aplikacije poput Google News imaju veoma mali broj aktivnih korisnika. Naravoučenije, ukoliko pravite Facebook aplikaciju, manite se vesti i ozbiljnih stvari, držite se medvedića, cvetića i ostalih poklončića.

Današnjim klincima koji žele da uče programiranje je relativno lako. Na Internetu postoji bezbroj besplatnih knjiga i tutorijala za sve programske jezike ovog sveta, a surfujući Internetom inspiraciju možete pronaći na svakom koraku. U moje vreme to baš i nije bilo tako. Programiranje ste učili solo iz skupih knjiga, odsečeni od ostatka sveta. No možda i najveći problem bio je pronaći pravu ideju za vaše početničke korake.

Davne 1993 (?) želeo sam da zimski raspust iskoristim za učenje programskog jezika Clipper. No problem je bio pronaći ideju, a uz to i ocene na polugodištu nisu mi baš davale puno prostora da se posvetim programiranju. Tako sam došao na genijalnu ideju da napravim program za učenje latinskog jezika iz koga sam na polugodištu jedva izvukao dvojku. Glavni cilj je naravno bio da se pred mamom nađe pokriće za stalno sedenje ispred računara umesto ispred knjige, ali sam znao da će se i moje znanje latinskog na ovaj ili onaj način zaista poboljšati zbog stalnog kontakta sa jezikom.

Tako je stvoren LAT, program za učenje latinskog jezika i moja prva prava zaokružena aplikacija, ne računajući razne BASIC igrarije.

Glavni meni sastojao se iz tri celine:

Rečnik je predstavljao mali rečnik latinskog jezika, prepisan je iz udžbenika za 1. razred srednjih škola. Kornisnici su rečnik mogli da dopunjuju novim rečima po potrebi. Uz pretragu i prevod reči, program bi pronađenu reč izmenjao po padežima u slučaju imenica i prideva, odnosno po vremenima u slučaju glagola. Pridevi su pretvarani i u komparative odnosno superlative. U latinskom jeziku postoje veoma jasna pravila gramatičkih promena reči po deklinacijama i konjugacijama tako da je ovo moguće napraviti, za razliku od srpskog jezika. Postojala je i provera znanja gde bi korisnik uneo oblike reči a program bi proverio tačnost navedenih oblika tako da je LAT bio pogodan za školsko učenje jezika.

Tekstovi su bili prepisani iz udžbenika i predstavljali su uvod u gramatiku latinskog jezika za nekog ko se sa tim prvi put susreće.

Zabava je sadržala kratak spisak latinskih citata i igricu Hangman u kojoj ste pogađali kako na latinskog glasi neka izreka čiji biste prevod videli na ekranu.

Evo i svih skrinšotova na jednom mestu:

Program je podržavao i naša slova tako što biste prilikom prvog pokretanja mogli da izaberete jedan od tada aktuelnih kodnih rasporeda poput YUSCII, Custom2 i sličnih koji bi potom bio snimljen u lat.ini.

LAT je kasnije distribuiran putem BBS-ova poput BIGZ-ovog Sezama i mogu reći da je postigao zapaženi uspeh među onima kojima je bio namenjen. Dobio sam nekoliko telefonskih poziva (tada nije bilo emaila), mahom zahvalnih roditelja a sećam se da sam dobio i jedno pismo sa pohvalama od nekog asistenta na Filoliškom fakultetu u Beogradu. Program je kasnije doživeo i par unapređenja, pa je dogurao do verzije 2.1 koja je, koliko vidim po ovim skrinšotovima, kopirajtovana 1995. kada sam otprilike već bio 3. razred gimnazije. Inače, razvoj programa je blagotvorno uticao i na moje znanje latinskog jezika pa sam posle pomenute dvojke na polugodištu, školsku godinu završio sa četvorkom.

Recovery

Razlog za pisanje ovog “nostalgičnog” zapisa o prvim programerskim koracima je taj što je LAT bio izgubljen proteklih desetak godina sve do danas. Naime, LAT sam u eri Interneta jednostavno izgubio. Godine su prolazile, računari su se menjali, mislim da više nemam niti jedan source kod od mnogobrojnih Clipper aplikacija koje sam kasnije napisao, tako da se i programu LAT na starim hard diskovima zametno svaki trag. No, ljubaznošću Dejana Ristanovića koji je pretražio stare Sezamove arhive i pronašao LAT.arj, konačno sam ponovo došao u posed svog prvenca. Dejanu Ristanoviću se i ovim putem najiskrenije zahvaljujem na izdvojenom vremenu za rešavanje ovog meni veoma bitnog pitanja.

Mukama tu nije bio kraj. Zbog današnje brzine procesora, stari Clipper programi jednostavno ne mogu da rade i izbacuju runtime grešku čim ih pokrenete. Nekako baš u isto vreme kada mi je Dejan poslao LAT, Personal Magazin je objavio tekst o pokretanju starih DOS programa na novim računarima. Na program Mo’Slo koji se pominje u tekstu sam i ja naleteo tražeći rešenje problema po Internetu, no besplatna verzija ovog programa nije pomogla da se LAT povrati iz mrtvih. LAT je pokrenut tek korišćenjem komercijalne verzije Mo’Slo4Biz, mada i to ne radi baš sjajno, ali bitno je da RADI!

Shareware

Problemi sa pokretanjem aplikacije su i jedini razlog zašto LAT neću ovde okačiti za download, no ako učite latinski, a imate pri ruci neki stari 486 ili Mo’Slo4Biz, rado ću vam poslati kopiju, i to besplatno. LAT je naime šerver program. Na kraju rada sa programom, pojavi se nag-screen koji stoji na ekranu 10 sekundi (setićete se da u DOS-u nema mutitaskinga, pa je ovo trebalo da malo iritira korisnika) i obaveštava korisnika da bi bilo poželjno da autoru uplati iznos od 10 DEM ukoliko mu je program pomogao pri učenju jezika.

Mora se priznati da sam bio veliki optimista. Hteo sam da se u mrtvoj Srbiji obogatim od prodaje šerver programa za učenje izumrlog jezika.

P.S. Pre nego što umrete od smeha reći ću vam da sam imao i jednu registraciju.