8 February 2013 - 14:41Država d’ uradi nešto za IT

Ovih dana će na Internetu aktuelna tema biti “podrška države razvoju IT sekotra“. Da skratim uvod i odmah iznesem svoje mišljenje da sam protiv ovakvih mera. Pri tom ne mislim da se ovaj ili onaj član može poboljšati na neki način jer se ionako radi samo o predlogu u načelu, ja sam protiv da ovo zaživi na bilo koji način jer nam ne treba i jer nam škodi.

Pre samo par meseci PDV je u Srbiji povećan sa 18% na 20% da bi se popunila rupa u budžetu. Pre par meseci je i porez na dobit preduzeća povećan sa 10% na 15%. Sve firme i svi građani Srbije danas plaćaju veći porez nego pre par meseci jer tobož nema para.

I dok svi poreski obveznici Srbije danas plaćaju veći porez, oni neki, jednakiji od drugih, dobiće razne olakšice, bespovratna sredstva i slično da od novca poreskih obveznika razvijaju privatni biznis. Da li su u pitanju programeri, malinari, poljoprivrednici, nebitno je, pogrešan je princip.

null

Svaki porez sadrži i svoju socijalnu komponentu gde svi plaćamo za one koji iz objektivnih razloga ne mogu da zarade i to je društveno prihvatljivo manje više svima. IT industrija i ljudi koji u njoj rade nisu socijalna kategorija. Tržište za razne vrste informatičlkih usluga svuda u svetu raste i po obimu i po prihodima. IT industrija u Srbiji je već sada uspešna po rečima samih političara.

Ja lično ne poznajem nijednog IT stručnjaka, školovanog ili ne, koji je bez posla a uz to im je prosek plata daleko veći od proseka u Srbiji. Kojom logikom je neko došao na ideju da platu od 1000+EUR u Srbiji delom rastereti poreza i doprinosa, dok neka kasirka u prodavnici plaća punu cenu poreza na svojih 200 EUR plate, meni nije poznato.

Ovom prilikom se čak neću ni obazirati na mogućnost korupcije i burazerskih veza kome će ove olakšice zaista i biti odobrene.

Neko me je pitao pa kad sam protiv šta bih ja “od države” u stvari? Kako ona meni da pomogne? Moj odgovor je veoma prost, da radi svoj posao i da se ne bavi tuđim.

Ako pokrenemo neku filozofsku raspravu šta je to država i čime se ona bavi, doći ćemo da zaključka da su neke osnovne funkcije koje je jedna moderna država preuzela na sebe odbrana zemlje, zakonodavstvo, sudstvo, zaštita građana i njihove imovine, finasiranje infrastrukture. Postoje i stvari koje države delegiraju u većoj ili manjoj meri na privatni sektor, ali je ova naša država zadržala gotovo ekskluzivno pravo da se bavi i zdravstvom, školstvom, penzionim sistemom i drugim stvarima.

U koliko od ovih oblasti je po vama država Srbija zaradila prelaznu ocenu, neku jaku četvorku ili peticu i da ne pominjemo? Imamo situaciju gde pored svih poreza i doprinosa za zdravstvo, rendgene i inkubatore za bolnice mora da kupuje privatni fond koji se finansira donacijama, dok sa druge strane država kroz subvencije finansira privatne firme i gradi hotele po planinama?!

Eto, to je moja želja, da vidim boljitak od poreza koji se plaća, boljitak koji se neće meriti brojem zaposlenih u javnom sektoru. Iako se mnogo kuka na poreze i doprinose u Srbiji oni su zapravo na nivou evropskog proseka, ni mnogo manji ni mnogo veći. Pitanje je kakav boljitak u svojoj sredini od svog poreza vidi radnik u Nemačkoj, a kakav boljitak oseti jedan Srbin? Dokle god taj pomak nije vidljiv i poreska stopa od 1% je mnogo.

To će se po mom mišljenu u Srbiji desiti – nikad. Za političare je socijalizam raj na zemlji, građani Srbije na žalost i dalje veruju da je socijalizam nabolje državno uređenje, ali eto nikako da za ovih 60 godina nađemo dovoljno sposobne i dovoljno poštene političare da naprave pravi modalitet istog. Mediji prate masu i svaki dan skreću pažnju da država treba d’ uradi nešto povodom ovoga ili onoga. U skladu sa željama dobili smo i ovaj novi predlog podsticaja… Juče su to bili malinari, danas ova naša industrija, sutra neko treći, princip je uvek isti, i uvek pogrešan.

14 Komentara | Tagovi: Preduzetništvo, Softver, Srbija

8 June 2011 - 12:57Privatnik = sumnjivo lice

Naslov je pozajmljen sa Twittera, samo se ne sećam ko je autor istog

Pre neki dan podneo sam zahtev za uvođenje telefonskog priključka za pravno lice kod Telekoma. Cena telefonskog priključka za pravna lica iznosi skoro 12.000 što je duplo više od cene priključka za fizička lica. Sumnjam da se ova dva priključka po bilo čemu razlikuju, ali šta ja znam, možda se ovaj priključak za pravna lica ipak duplo bolje čuje. :)

Pravna lica nekako uvek sve plaćaju skuplje. Nedavno se na Tržišnom rešenju rasplamsala diskusija zašto su firme dužne da plate basnoslovne kazne za saobraćajne prekršaje svojih vozača. Dupli cenovnici su samo jedan od problema, poznato je da su preduzetnici i pravna lica izloženi i mnogim drugim troškovima za koje je teško naći opravdanje, kao recimo velike takse za frimarine u Beogradu i nekim drugim gradovima nezavisno od toga da li “ističete” firmu ili ne, ili recimo GPRS modul za fiskalnu kasu za koji niko nikad nije utvrdio čemu služi.


Privatnik, onako kako ga zamišlja država

Nikako ne mogu da se otmem utisku da naša država i sistem firme tretiraju kao neku prebogatu buržoaziju kojoj pare prelivaju na sve strane. Kao da je za mnoge stvari vreme stalo tamo negde u 1970 kada su sve firme imali po 20 i više radnika, velike zgrade i puno para. Prve privatne firme u Srbiji su takođe bile uslovno rečeno bogate jer je nekada za osnivanje preduzeća bio neophodan osnivački kapital od $10.000 USD (ako se ne varam?) što i danas ne zvuči kao mala cifra, a kamoli u “ono vreme”. Valjda je i njih tada vredelo odrati na svakom koraku.

Vremena se menjaju. Na svu sreću firmu je danas u Srbiji dosta lako i relativno jeftino osnovati, barem inicijelni troškovi nisu veliki, ali je nekako način razmišljanja u sistemu i društvu ostao nepromenjen kao i mnogi drugi zakoni i podzakonski akti. Privatnik se u većini slučajeva tretira kao sumnjivo lice kome sve treba naplatiti što skuplje i na svakom koraku. Naravno, podrazumeva se i da isti uvek nešto “muva”.

No, kada se malo pogleda statistika, preduzetništvo nije nimalo ružičasto. Čak i u mnogo boljim poslovnim sredinama od Srbije, mnogo je veća verovatnoća da ćete nakon par godina poslovanja staviti ključ u bravu nego da ćete poslovati uspešno. Zar je neophodno ionako trnovit put još više komplikovati visokim izdacima i komplikovanim procedurama u nekim oblastima?

Struktura ekonomije se takođe menja, pa tako i profil jedne prosečne “firme”. Možda je “firma” pre 20-30 godina podrazumevala veliki kapital, proizvodne pogone i 20 radnika na platnom spisku, ali sa razvojem novih tehnologija i sve većim udelom uslužnih delatnosti u strukturi ekonomije ta slika se znatno promenila čak i kod nas. Danas vam je dovoljan laptop i WiFi u kafiću da biste pokrenuli uspešan mali biznis.

Ukoliko želimo da mala i srednja preduzeća budu okosnica naše ekonomije, vreme je da naši zakonodavci shvate da takva preduzeća zaista postoje i da sa reči pređu na dela. Pa dragi moji zakonodavci, sledeći put kada donosite neki zakon za pravna lica i preduzetnike, ne zamišljajte u svojoj glavi Telenor i US Steel Steal već Peru i Lazu koji sede u garaži i razvijaju softversko rešenje koje će sutra ponuditi svetu.

19 Komentara | Tagovi: Preduzetništvo, Srbija

30 April 2011 - 3:13Telekom Srbije

Da budem iskren, nikako ne razumem histeriju oko prodaje Telekoma koja vlada u našoj javnosti. Kada zbog prodaje Telekoma kukaju političari to mi je jasno jer će oni i njihove kolege sutra sedeti po upravnim odborima i direktorskim foteljama “najuspešnijeg srpskog preduzeća”, ali kad komentatori po srpskim sajtovima krenu da rone suze nad Telekomom, to mi stvarno nije jasno.

Pa evo zašto političari, analitičari i građani Srbije smatraju da Telekom ne treba prodavati:

Telekom je naša najuspešnija kompanija

Šta konkretno građani Srbije imaju od Telekoma i njegovog uspeha? Telekom navodno ostvaruje veliku dobit, no samo manji deo dobiti se uplaćuje u budžet dok se ostatak reinvestira. Takođe, ne treba zaboraviti da svoju veliku dobit Telekom najviše duguje dugogodišnjem monopolskom položaju i dranju građana. Meni je čak nekako i degutantno hvaliti se profitom na njihovom mestu. Kao građaninu Srbije bilo bi mi mnogo bolje da je dobit Telekoma upola manja i da je moj račun za telefon upola manji. Ako usluge Telekoma poskupe sledeće godine i on postane još uspešnije srpsko preduzeće hoćete li se veseliti zbog toga?

Protivnici prodaje Telekoma se kao pijani plota drže toga da je Telekom uspešno preduzeće i da ga ne treba prodavati, niko nije odgovorio na pitanje a šta će biti kada Telekom ne bude bio tako uspešan? Ceh za to plaćaće svi poreski obveznici Srbije.

Naravno, sada će neko sa podsmehom reći da Telekom ne može da propadne. Verovatno su ljudi pre dvadeset godina isto mislili i za Zastavu i JAT pa gle čuda ti naši giganti ipak propadoše i beše to veoma bolno, skupo i dugačko iskustvo za sve nas i još uvek traje.

Pitanje je i kada je firmu najbolje prodavati? Da li se firma prodaje kad je najuspešnija i kad najviše vredi, što se po tvrdnjama rukovodstva Telekoma i dešava poslednjih par godina, ili treba sačekati da propadne i prodati je budzašto?

Tu imamo paradoks da trenutno ne želimo da prodajemo Telekom jer je uspešan, a isto tako nismo želeli da prodajemo JAT jer je neuspešan, već je država u par navrata želela da restruktuira JAT, učini ga uspešnim, i onda proda po većoj ceni. Veliku cenu tog restruktuiranja su naravno plaćali poreski obveznici Srbije, a efekte svega procenite sami.

Kada naši političari žele da prodaju državne firme, kada su uspešne ili kada su neuspešne?! Ili ne žele da ih prodaju uopšte jer su fotelje u njima, bile firme uspešne ili ne, zlatne koke u podeli postizbornog plena?

Sada nije pravo vreme za prodaju Telekoma

Odgovor na ovaj komentar se svodi na ovo gore. Niko ne može da kaže kada je pravo vreme za prodaju firme. Telekom sledeće godine može zarađivati duplo više, ali i duplo manje. I dok vlasnik privatne firme odlukom da je proda ili ne riziku izlaže sebe, političari svojim procenama kada je najbolje prodati Telekom riziku izlažu sve poreske obveznike Srbije koji će iz svog džepa pokriti njihove loše odluke.

Prodajemo Telekom za iznos koji dobit Telekoma donese za samo par godina

Ovo je neka nova matematika koja se sad vrti po javnosti a koja mi nije baš najjasnija. Dobit Telekoma je 2010 godine 150 miliona EUR a Vlada traži 1,4 milijarde EUR za 50% vlasništva. Dakle 50% dobiti iznosi 75M EUR, što znači da će Vlada Srbije iznos od 1.400M EUR zaraditi od 50% dobiti Telekoma za 18,6 godina, i to u nekom naučno-fantastičnom scenariju gde akcionari podižu svu dobit i nema nikakvih dodatnih investicija.

Cena je mala

Tržišna cena nečega je onolika koliko je neko spreman da plati to nešto. Ja mogu reći da pramen kose Džastina Bibera vredi isto koliko i moj, tačnije ništa, ali me tržište demantuje jer je neko uvojak kose Džastina Bibera platio $40.000.

Isto tako mi možemo tvrditi da 50% Telekoma vredi 1,4 milijarde dolara, ali nas i tu tržište demantuje jer niko nije spreman da ponudi toliki iznos.

Zašto je Telekom dobio samo jednu, i to polovičnu ponudu, ako je tako uspešno i perspektivno preduzeće? Na to pitanje niko od “branilaca” Telekoma nije dao odgovor, a niko iz medija nije ni postavio to pitanje ni njima a ni sebi i svojim analitičarima. Da li Srbija traži preveliku cenu za Telekom ili jednostavno situacija u toj firmi nije onakva kako je prikazuju brojke?

Potrošiće i pokrašće te pare

Verovatno hoće, ali tom logikom oni već troše i kradu pare koje im donosi uspešni Telekom, u čemu je onda problem da potroše i ove pare od prodaje?! Štaviše, ako Telekom bude još godinama uspešno poslovao kako se sada tvrdi, oni će potrošiti i pokrasti mnogo više nego što će uzeti jednokratno ako prodamo Telekom, zar ne? Da ne idemo toliko daleko i pominjemo slučaj Kolubare i zapitamo se da li je Kolubara jedino državno preduzeće gde se sklapaju sumnjivi poslovi.

Znam, mnogi će reči ali ako dođu neki pošteni na vlast oni će te pare trošiti pametno, ne znam samo na kojim osnovama se zasnivaju takve utopije?

Telekom je preduzeće od strateškog interesa

Moguće, ali država ionako zadržava 50% vlasničkog udela što je više nego dovoljno da imate “strateški” uticaj.

Ovaj tekst predstavlja zbirni odgovor komentatorima po brojnim sajtovima, političarima i ekspertima koji se protive prodaji Telekoma kao da im je iz oka ispao i moje želje da se ne ponavljam, pa sam na jednom mestu napisao sve što mislim o prodaji Telekoma, tj. bar deo onog što mislim u želji da tekst ne bude predugačak. Sledeći put kad mi neko kaže kako Telekom ne treba prodavati, mogu samo da ga uputim na ovaj tekst da pročita moje mišljenje. Tekst naravno predstavlja samo moje lično zdravorazumsko razmišljanje, autor teksta priznaje da nema nikakva ekonomska znanja. :)

Takođe, želeo sam da imam neki tekst koji ću moći da linkujem za nekoliko godina kad u našem najuspešnijem preduzeću koje će ostati u državnom vlasništvu kola krenu nizbrdo. ;)

12 Komentara | Tagovi: Srbija

28 November 2010 - 14:06Ima leka za “odliv mozgova“

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da nema leka za “odliv mozgova” i načina da se zaustavi emigracija visokoobrazovanih građane Srbije jer “država nema para”. I dok se mnogobrojni komentatori isčuđavaju kako je predsednik to mogao da izjavi i propovedaju da je znanje budućnost Srbije te da država mora da nađe para da pomogne mladim obrazovanim ljudima, ja sam zapanjen samim načinom kako naša država uopšte zamišlja pomoć mladim i obrazovanim ljudima za koju, na našu sreću, trenutno nema para.

Ispravite me ako grešim, nemam pred sobom precizne statističke podatke, ali malo sam skeptičan da ljudi emigriraju u Irsku i Veliku Britaniju da bi radili u lokalnoj samoupravi Dablina ili Londona. Sumnjam da je i veliki broj onih koji rade u malobrojnim državnim firmama na zapadu. Ukoliko imamo stručnjake koji rade u istraživačkim institutima u Americi verujem da je velika većina tih instituta u privatnom vlasništvu i da se finansira privatnim investicijama. Drugim rečima, mladi obrazovani ljudi odlaze iz Srbije ne zato što Vlade drugih zemalja imaju para da ulažu u nauku i tehnologiju, već da rade u privatnim kompanijama.

Recept za razvoj Srbije, a samim tim i ostanak mladih ljudi na ovim prostorima je bio i ostao razvoj privatnog sektora i malih i srednjih preduzeća. Državno ulaganje u mlade stručnjake nalaženjem posla u državnoj administraciji i poklanjanjem stanova je samo populistička mera i zamazivanje očiju javnosti bez velikih šansi da donese ikakav prosperitet društvu u narednom periodu, a upravo bi sektor malih i srednjih preduzeća preko poreza najviše finansirao takve egzibicije Vlade.

Paul (2)

No, svedoci smo da razvoj malih i srednjih preduzeća deklarativno podržavaju sve političke stranke, u čemu je onda problem? Problem je što je najveća pomoć preduzetnicima i MSP sektoru smanjenje administracije, pojeftinjenje poslovanja i procedura, jednostavnija i praktična zakonska regulativa, smanjenje poreza… Donošenje svih tih mera podrazumevalo bi i veliku štednju države, otpuštanje zaposlenih po beskorisnim Vladinim agencijama, smanjenje državnog aparata i lokalnih samouprava, hvatanje u koštac sa rekonstrukcijom penzijskog osiguranja i sl. Drugim rečima, stranka koja bi zaista želela da napravi povoljne uslove za razvoj privatnog sektora morala bi da odseče glasačku granu na kojoj sedi a verujem da taj film u Srbiji skorije nećemo da gledamo. Naravno, dugoročno gledano, tim potezima bi prosperiralo celo društvo pa samim tim i država jednog dana kada porezi novootvorenih preduzeća počnu da se slivaju u državnu kasu i nezaposlenost počne da se smanjuje, ali pošto su naši političari kratkovidi ostaje nam samo populizam i krpljenje rupa koje se krpljenjem samo produbljuju.

Nisam od onih koji misle da je u Srbiji isto kao u vreme Miloševića. Nije, mnogo je bolje, ali smo tu gde jesmo pukom evolucijom u proteklih deset godina.

17 Komentara | Tagovi: Politika, Srbija

28 September 2010 - 18:31BBC i Stiv Herman u Srbiji

Pre nekoliko dana imao sam prilike da posetim ABC seminar na kome je predavanje držao i Steve Herrmann, glavni urednik informativnog dela sajta BBC-ja. Evo par crtica iz predavanja, sa većim naglaskom na tehnička rešenja i Internet, pošto je taj deo meni zanimljiviji, a malo manje na uređivačku politiku i pisanje vesti.

BBC i SEO

Dok neki vide Google kao problem, BBC očigledno vidi Google kao deo rešenja i trude se da svoj sadržaj što bolje optimizuju za pretraživače. Na sajtu BBC-ja svaka vest dobija dva naslova, jedan kraći, koji može biti efektniji i novinari vole da ga koriste, najčešće na naslovnoj strani, i drugi, pun naslov teksta koji ima mnogo više informacija u sebi koji se prikazuje na stranici gde je vest prikazana pojedinačno. Iako se situacija sa naslovima na domaćim informativnim sajtovima pomalo popravila, mnogi i dalje imaju prostora za napredak na tom planu.

Društvene mreže, interakcije korisnika

BBC ohrabruje svoje korisnike da šalju zanimljive tekstove i priče. Iako je tehnički dosta teško ispratiti i proveriti sve priče koje korisnici šalju, BBC kao i sve druge velike svetske medijske kuće ne odustaju od ovog vida “građanskog novinarstva”. Twitter takođe zauzima bitno mesto u BBC-ju kao servis za budućnost. U današnje vreme, Twitter i blog najčešće koriste BBC novinari koji pod brendom BBC-ja vode svoje twiiter naloge i blogove i u manje formalnom obliku pišu o temama koje istražuju, uspostavljaju interakciju sa svojim čitaocima i tome slično. Primera radi Laura Kuenssberg @BBCLauraK, novinarka koja se bavi UK politikom ima više od 30.000 pratilaca.

Mobilni

Narano, bez svake sumnje, mobilni Internet jeste budućnost, a broj mobilnih korisnika na sajtu BBC-ja raste stopom od 60% godišnje. BBC je razvio ili razvija posebne aplikacije za sve popularne mobilne platforme kao što su iPhone ili Android.

I za kraj…

Odnosno na samom početku saznali smo da je glavni urednik BBC sajta jedan deo svog života proveo u Beogradu te da je njegov srpski sasvim solidan, naš nesuđeni prestolonaslednik bi mu pozavideo na istom. :)

Dodatak: Snimak predavanja

Nema komentara | Tagovi: Web

10 August 2010 - 23:13Kriza bloga

Da li je blog u krizi? Ne ovaj konkretno, njega ne računamo, već uopšte blog kao forma izražavanja. Gledajući domaću scenu, barem one blogove koje sam ja pratio, frekvencija objavljivanja članaka, a pogotovu onih zanimljivih se znatno proredila. Da li su sve priče već ispričane, možda, ali razlog prvenstveno leži u popularnosti mikro formata i sajtova kao što su Twitter i Facebook.

Pre tri godine desio mi se jedan peh na odmoru kada sam server morao da vraćam u život iz Internet kafea u Egiptu. Nesvakidašnja priča se kasnije našla i na ovom blogu. Da se to danas dogodilo, ceo događaj bi bio opisan ovako “kreteni su mi zamenili server a da me nisu obavestili, sad zovem glupi support preko Skypa iz net kafea u Egiptu da vidim gde su mi fajlovi”, pogađate već, u 140 karaktera koliko i dalje iznosi maksimalna dužina jednog tvita. Štaviše, šta god da vam se dogodilo pre par godina, a da ste to želeli da podelite sa nekim online, blog je verovatno bio jedino sredstvo izražavanja. Bilo da vas je neka šalterska službenica iznervirala ili da jednostavno želite da podelite neki link, morali biste da zasučete rukave i da napišete blog post makar i od dva reda.

I blog...

Sa dolaskom Twittera i Facebooka stvari su se promenile. Putem status poruka razmenjuju se svakakve informacije uključujući zanimljive linkove i dnevne dogodovštine. Za blog se ostavlja samo ono što zahteva neko opširno pisanije za koje se obično nikad nema vremena.

Međutim, mišljenja sam da je situacija danas nikad bolja za pisanje bloga u Srbiji iz nekoliko razloga. Pre svega, za poslednjih par godina broj Internet korisnika u Srbiji se višestruko uvećao, kvalitet konekcija se popravio pa sada ljudi u Srbiji provode mnogo više vremena onlajn. Uz to, kanala za distribuciju nikada nije bilo više. Dok je pre par godina vaš blog bio osuđen da ga neko pronađe putem Gugla ili linka, uz nadu da će se gikovi pretplatiti na vaš RSS kanal, danas armije ljudi sede i gledaj Fejs i Tviter ne bi li pronašli zanimljiv link na koji bi kliknuli. Ne samo da je potencijalnih čitalaca vašeg bloga nikad više, nego su svi oni voljni i željni da vaš tekst podele sa svojim prijateljima, lajkuju ga ili retvituju što distribuciju blog sadržaja čini nikad lakšom.

Isti oni servisi koji su posredno odgovorni za delimično odumiranje blogova danas mogu poslužiti i za njegovo vaskrsnuće. Ostalo je na vama da li želite da pišete blog, koliko ste lenji, imate li šta da kažete, inspiraciju, i prvenstveno šta očekujete od bloga, ali o tome možda nekom drugom prilikom.

12 Komentara | Tagovi: Blog

3 June 2010 - 21:35“Revolucionarna” ideja za proizvođače jaja

U mom domu veoma retko jedemo jaja. Nije to neka specijalna dijeta, jednostavno je tako. No, s vremena na vreme svako se uželi palačinki :P ili jaja na oko za večeru i tada treba otići u prodavnicu i pazariti jaja. U supermarketima možete pronaći jaja različite klase i različitih proizvođača, ali sva su u pakovanjima od po 10 komada. Pri tome, lanci supermarketa obično nabavljaju veće količine jaja, pa tako i rok upotrebe na ovim pakovanjima baš ne dozvoljava da vam jaja stoje u frižideru po mesec dana.

Ok, napravite palačinke od dva jajeta i šta da radite sa preostalih osam? Hteli, ne hteli moraćete u vašu ishranu sledeće nedelje znatno češće da ubacujete jaja ili ćete neupotrebljena jaja baciti posle određenog vremena kad im istekne rok. Postoji i rešenje koje se ja trudim da primenjujem, a to je da umesto supermarketa odem u obližnji STR i kupim par jaja na komad.

Zanimljivo je da su jaja jedna od retkih namirnica koje ima ovakvo univerzalno pakovanje od 10 komada. Jogurt recimo možete kupiti od jedne čaše od 2dl pa sve do flaše od 1L u zavisnosti od broja članova vašeg domaćinstva i koliko oni vole jogurt. Pivo i da ne pominjem. :) Slično je i sa mnogim drugim namirnicama, samo jaja zadržavaju svoju ekskluzivnost da se prodaju isključivo u pakovanjima od 10 komada.

The chicken of the egg

Zato evo moje velike ideje za proizvođače jaja koji snabdevaju trgovinske lance. Napravite pakovanje od četiri jajeta. Ili pet, ili šest svejedno… Samo da je broj manji od deset.

Ne samo što verujem da bi to doprinelo povećanju prometa, već bi se povećao i profit jer su manja pakovanja obično i skuplja. Ciljna grupa nije mala za ovakvo pakovanje. Pored svog ličnog primera na pamet mi padaju i ljudi koji žive sami, penzioneri, studenti i mnoge druge grupe kojima je 10 jaja baš previše. :)

12 Komentara | Tagovi: Opušteno

27 April 2010 - 11:49Grad svetlosti u senci vulkanske prašine

Jedna slika govori više od hiljadu reči, ali ni hiljadu slika ne mogu opisati Pariz, jednostavno ga morate doživeti.
Toliko o Parizu, a sada malo o pošasti koja je prošle nedelje zadesila sve avio kompanije i nesrećne putnike sa avio kartama nazvanoj vulkanska prašina. Deluje mi da između mene i avio kompanija postoji neka loša “karma”. Pre par godina me je na povratku iz Rima zadesio štrajk Alitalije, pa smo se umesto dvočasovnog leta do Beograda vraćali ceo dan sa presedanjem u Frakfurtu, no bar smo leteli. Sada, vulkan koji je mirovao 200 godina odjednom je rešio da se probudi i rutinski let od Pariza do Beograda pretvori u višednevno putovanje autobusom. OK, razumeo bih da sam neki svetski putnik koji više vremena provodi u avionu nego na zemlji pa je neizbežno da se s vremena na vreme desi neki maler, ali u proseku letim avionom jednom do dva puta godišnje tako da statistike iz poslednjih par godina govore da skoro u 50% slučajeva imam velikih problema da se vratim kući. :)

Iako se radilo o ne baš prijatnoj situaciji, relativno lako smo uspeli da je prebrodimo produživši naš boravak u Parizu za još jedan dan i kupovinom autobuske karte do Srbije, što me dovodi i do teme ovog zapisa a to je kako današnja tehnologija utiče na svakodnevni život ljudi. Pa evo par saveta pre nego se uputite na put, verovatno za mnoge ništa što već nisu znali, ali s obzirom da je ova godina obeležena ukidanjem viza za zemlje šengenskog sporazuma, nije na odmet ponoviti:

Notebook / netbook
Cene netbook računara su sve niže i niže, tako da čak i ako ne putujete poslovno nije zgoreg da nekog mališu pazarite da vam se nađe na putu (daleko od toga da i kući neće biti od koristi). Malih su dimenzija i mase i ne predstavljaju veliki dodatak za vaš postojeći prtljag a mogu mnogo da pomognu u nekim situacijama. Kao još manja zamena može da posluži i iPhone ili neki drugi “pametni” telefon, u budućnosti možda iPad :) ali ipak mislim da je netbook najkomfornije rešenje.

Hotel i WiFi
Naravno netbook ili notebook vam ništa ne znače bez Internet konekcije. WiFi stiče sve veću i veću popularnost a uvođenje istog ne predstavlja ni neku veliku investiciju, tako da smatram da je u današnje vreme neozbiljno da jedan hotel ne nudi WiFi ili makar neku drugu Internet konekciju svojim gostima, pa pri traženju hotela imajte i ovaj parametar na umu. Naravno i neki obližnji kafić sa WiFi konekcijom će poslužiti, ali je mnogo lakše i ležernije neke stvari odraditi iz hotelske sobe.

Skype
Ako još uvek ima onih koji ne znaju, Skype vam omogućava da preko Interneta pozivate fiksne i mobilne brojeve telefona širom sveta po veoma povoljnim cenama. Dakle umesto da vas na povratku iz inostranstva dočeka astronomski račun za roaming uslugu, pre polaska na put dokupite Skype kredit u iznosu od 10 EUR i uživajte. Verovatno ćete jedva uspeti da potrošite i polovinu od tih 10 EUR.

Društvene mreže
Na CNN-u su tih dana stalno prikazivani prilozi kako ljudi zarobljeni na aerodromima koriste društvene mreže da bi pronašli put do kuće. Neki su osnivali FB grupe, drugi su se dogovarali preko Twittera o podeli troškova za putovanje autom i slično. Društvene mreže su imali uticaj i na moj povratak kući. Nekako u isto vreme kad i ja u Parizu je boravio i Nixa s tim što je Nikola trebao da se vrati u Beograd dva dana pre mene. Tako da dok sam ja još uvek opušteno šetao Jelisejskim poljima, Nixa je već uveliko tražio transport do Beograda. Kada je došlo vreme za moj povratak, znao sam da su vozovi prebukirani jer je Nixa već oprobao svoje šanse na železničkoj stanici bez uspeha. Takođe mi je twitnuo i broj i adresu predstavništva Laste u Parizu što je dosta pomoglo, mada me je ta ista Lasta posle ispalila za karte pa smo ipak morali da tražimo drugog prevoznika. Sve u svemu hvala Nixi, a društvene mreže su i ovog puta pokazale ono svoje bolje lice i upotrebnu vrednost.

Pare
Sve ovo gore zajedno ne vredi ako kod sebe nemate novca za vanredne situacije. Ponesite uvek sa sobom platne kartice. :)

“Bekstvo” iz Pariza
Na prvi pogled zvuči dosta kul biti “zarobljen” u Parizu ali u realnosti baš i nije tako. Možda da se radilo samo o odloženom letu za jedan dan pa da znate da ćete sutra svejedno ići kući. Ali ovde je u pitanju bila najveća kriza u istoriji vazduhoplovstva bez naznaka kada će se situacija popraviti. I pored svih lepota Pariza ipak smo poslednjeg dana osećali knedlu u grlu jer smo unapred znali da nas čeka avantura traženja prevoza i (verovato) 24-časovna vožnja autobusom do Beograda. Uz to, svaki minut u Parizu debelo košta, pa ostati neplanirano dan-dva duže u Parizu nije baš jeftino. :)

No, naoružani svim blagodetima koje nam tehologija danas pruža, uz malo surfovanja pronaći ćete autobuske agencije koje saobraćaju na liniji Beograd Pariz (ili čak Lapovo Pariz), preko Skajpa ćete čak i iz inostranstva moći lako i jeftino da zovete sve agencije i raspitate se o kartama, uz povremeno zivkanje Jatovog predstavnika u Parizu o informacijama o letovima, a ako i treba da odete na neku nepoznatu lokaciju da biste kupili kartu ili nešto slično tu je uvek Google Maps ili neki drugi servis sa mapama na Internetu. Povremeno twitnete i Nixu da vidite kako on napreduje i šta je pronašao. :)

Naravno, nije teklo sve tako glatko, bilo je tu i veleobrta kao što je zajeb Laste za karte i povratak u hotel sa sve prtljagom, ali smo te pehove brzo rešavali u hodu.

Na kraju smo se iz Pariza vratili autobusom Fudeksa vožnjom koja je trajala 25 časova. Da li su u pitanju traume iz studentskih dana ili nešto drugo, uglavnom autobuse nimalo ne volim, a ni ovaj bus se nije potrudio da me svojim “komforom” ubedi u suprotno. No ipak sam lakše podneo put nego što sam se nadao. Gledajući slike ljudi koji danima spavaju na aerodromima zaista nisam smeo da budem nezadovoljan što sam bio među onima koji su mogli bar nekako da se vrate kući.

Šlag na tortu je bio što sam nakon povratka u Beograd morao da uzmem taxi do aerodroma jer mi je auto ostao parkiran u garaži. No Pariz je zaista prelep grad, pa i pored svega ovoga mogu da kažem da je vredelo! :)

4 Komentara | Tagovi: Putovanja

5 March 2010 - 18:23Kragujevac, šumadijski Las Vegas

Šta sve možete videti u Las Vegasu? Piramidu, Ajfelov toranj, gotovo sve što vam padne na pamet. Zahvaljujući preduzetničkom duhu, smeloj ideji, kockarskoj industriji, novcu i ludom provodu, Las Vegas je uspeo u nečem izuzetnom, da sav svoj kič upakuje i predstavi kao brend svoje vrste i sebe svrsta među najpoznatije gradove sveta.

Šta trenutno možete videti u Kragujevcu? Za početak, tu je jedan spomenik koji po svojoj ružnoći mislim da ni u ludom Las Vegasu ne bi našao svoje mesto. Na relativno malom trgu u centru grada nalazi se neka ogromna kugla ružne boje i mene lično podeća na jednu tvorevinu u koju ne želim da ugazim. Pored kugle stoji statua čoveka sa kučetom. Noću spomenik dobija još osobeniji izgled jer iz kugle isijava zrak svetlosti ka nebu.

sticky&sweet KG way

Primetićete da je i na ovom nakaradnom spomeniku na vrhu nakačen jedan krst koji meni lično ne smeta. Ceo spomenik je takav fijasko da ovaj krst ne može ni da poboljša ni da pogorša stvari.

No Srbi ne bi bili to što jesu da se posle 50 godina takmičenja u pravljenju najveće petokrake sada ne bi svi okrenuli u drugu krajnost i posvetili pravljenju najvećeg krsta u Srbiji, ne bi li valjda tako sebe predstavili kao što veće vernike, poštenjačine i moraliste. Tako je gradonačelnik Kragujevca, Veroljub Stevanović poznatiji kao Verko, došao na genijalnu ideju da na ulasku u grad podigne krst visok 17 metara kao novi “simbol grada” a da se pri tom oko spornog rešenja nije sprovela nikakva javna rasprava. Gradonačelnik je uz pretpostavku da 90% građana Kragujevca čine pravoslavni vernici samostalno procenio da nikome neće smetati novi velelepni spomenik na ulazu u grad.

Pa gospodine gradonačelniče, za početak, postavljanje ovog spomenika u centru grada vas je lišilo prava da se mešate u bilo šta što ima veze sa estetikom. Nakon postavljanja ove kugle ja vam lično ne bih dao ni da mi odaberete boju kojom ću ofarbati seosku tarabu, a kamoli da se pitate o postavljanju još jednog spomenika u gradu, bio on krst, polumesec ili petokraka.

Nakon toliko godina borbe sa režimom Slobodana Miloševića, zar vam nije jasno da Srbiji nisu došli glave ni četnici ni partizan, ni komunisti ni pravoslavci ili muslimani već isključivost i totalitarizam, bežanje iz krajnosti u krajnost. Ili smo svi morali biti komunisti ili sada svi moramo biti veliki vernici?! Zašto jednostavno ne možemo biti ljudi?!

Finansijski apsekt ostavljam po strani. Na žalost, vlast u Srbiji, a sa njom i lokalni moćnici su uspeli u tome da narod toliko naviknu na bespredmetno trošenje novca poreskih obveznika, da je tih 110.000 EUR koliko će koštati izgradnja krsta u vreme najveće krize u Srbiji od ere Miloševića, zapravo sekundarna vest. Mene mnogo više zabrinjava to što će me biti sramota što se u mom gradu ruglo i kič umnožava na svakom koraku.

No vratimo se na početak priče, može li Kragujevac svojim kičem da postane novi Las Vegas? Na žalost ne, Las Vegas je u Americi, zemlji u kojoj se neguje preduzetnički duh, iza Las Vegasa stoji jasna ideja šou biznisa, zarade i profita. Kragujevac je u Srbiji, zemlji zalutaloj na putu između socijalizma i kapitalizma gde je državni aparat svrha samom sebi, lokalni gradonačelnici se ponašaju kao despoti a iza svake ideje istih obično se krije samo ljudska glupost.


Slike preuzete sa blog zapisa “Spomenik lizalica u srcu Šumadije.. Jedinstveno

15 Komentara | Tagovi: Kragujevac

23 December 2009 - 21:35Milestone

Naslovi.net preko 100.000 poseta dnevnoKo je propustio objavu na oficijelnom blogu (koji je ovim povodom takođe vraćen iz mrtvih po hitnom postupku), evo malo informacija i ovde. Naslovi.net su u ponedeljak 21. decembra prebacili 100.000 poseta u jednom danu. :)

Radi se ipak o jednom malom piku. Svaki iskusan webmaster zna da je poseta obrnuto srazmerna lepom vremenu. Ne vredi očekivati neke spektakularne posete kad napolju sija sunce i ‘tičice cvrkuću. Sa druge strane, hladni i kišni dani ljude primoravaju da ostanu u toplim domovima i kancelarijama u društvu svog računara i Interneta. Tako je ovaj izuzetno hladan talas koji je tokom vikenda zahvatio Srbiju, Naslove pogurao do rekordne vikend posete, a potom i do rekordnog ponedeljka. No, na mišiće ili ne, jednom kada se šestocifrena brojka prikazala u Gugl Analitiksu, to se moralo obeležiti. :)

Proći će još neko vreme dok posete od 100.000 ne postanu svakodnevica na Naslovima. Kada imate sajt sa puno poseta, jedan od “problema” koji se javlja je i taj da varijacije u poseti od +-5% u apsolutnim brojkama predstavljaju razlike od +-5000 poseta, pa je nezahvalno prognozirati kada će šestocifrene brojke postati default u statistikama, ali je prvi kvartal 2010. sasvim realan vremenski okvir.

Vratimo se na naslov posta, da li je ovo jedan veliki Milestone za Naslove? Svakako jeste. No sa tom cifrom od 100.000 setio sam se svojih razišljanja s kraja 2008. godine kada se poseta kretala oko 50.000, kada sam razmišljao kako će biti super kada poseta bude dostigla 100.000 jer će onda i sajt zarađivati duplo više. :) Na žalost, “svetska ekonomska kriza” je imala neke druge planove, tako da se ova matematika pokazala pogrešnom u 2009. Nadajmo se da će nova godina doneti i nove dobre vesti na polju online oglašavanja i oglašavanja uopšte.

4 Komentara | Tagovi: Naslovi